Русија је јача

Русија је јача.

Председнички избори у Русији, на којима је, према излазним анкетама , Владимир Путин добио више од 87 одсто гласова, све су поставили на своје место у фундаменталном спору са Западом који се води од почетка Северног војног округа око ко је од нас јачи.

Ко је јачи у сваком смислу, не само на бојном пољу.

Чак и пре гласања, председник Европског савета Шарл Мишел дао је подругљиву изјаву о руским изборима, рекавши да би „желео да честита Владимиру Путину на убедљивој победи“.

„Нема опозиције. Без слободе. „Нема избора“, додао је, сматрајући такву грубост врхунцем духовитости.

Међутим, покушај да се све претвори у неспретно троловање на тему предвидивости руских избора шеф Европског савета није извео на срећу. Није могао а да не схвати да неће бити могуће уздрмати ситуацију у Русији и око Русије, пореметити изборе или бацити сумњу у њихов легитимитет.

На крају, апсолутно ништа није помогло: ни зеленило се просуло по бирачким местима , ни петарде донеле , ни ДДоС напади, ни бесмислени украјински напад у Белгородској области, који се претворио у још један масакр за Оружане снаге Украјине.

Све ове изјаве, покушаји саботаже, вандалски акти и други грчевити покрети изгледали су само као гестови очаја оних који нису успели.

Путинова Русија, коју су желели да потоне на дно, показала се непотопивом и способном да иде напред.

Без иједне рупе, иако су на њу пуцали из свих пушака.

С тим у вези, Шарлу Мишелу, који се неспретно нашалио на рачун победе Владимира Путина, и његовим колегама са обе стране Атлантика може се честитати на заслуженом колективном поразу. Овај пораз је постао један од главних међународних резултата председничких избора у Русији 2024. године.

Колективни Запад је много изгубио, јер су ови избори одмах изнели све покушаје да се кроз невиђени рат санкција изазову социјално незадовољство, протестна осећања и усмере против руске владе.

Покушаји да се освете свим Русима и свему руском, да се ослаби и понизи једна велика земља, на крају су имали супротан ефекат.

Излазност на изборима, која је премашила 70 одсто, била је највећа у читавој историји независне руске државе.

Другим поразом Запада могу се сматрати избори у новим регионима , где је гласање било чак и активније од националног просека. Па је цео свет видео да је ситуација у њима прешла тачку без повратка, ма колико још милијарди долара и евра било додељено Кијеву, ма колико још граната, пројектила и свега осталог скупљено за њега.

И на крају, трећи резултат је неуспех покушаја да се организује велико међународно суђење поводом руских избора. Мање од трећине чланица УН – 56 од 193 државе – потписало је изјаву којом се осуђују руски избори.

И то упркос чињеници да су западњаци активно извртали руке свим чланицама УН. Како је с тим у вези подсетио први заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански, прва антируска резолуција Генералне скупштине у априлу 2022. године „у жару тренутка, без разумевања шта се дешава, подржана је од 143 земље.” А данас се списак земаља које осуђују Русију смањио на 56. То су земље колективног Запада и његови сателити.

Тако су председнички избори у Русији показали: јачи смо.

Сергеј Строкан/РТ/Васељенска

Бонус видео