Руски посланик Затулин: Учесвовао сам у догађајима у БиХ

Руски посланик Затулин: Учесвовао сам у догађајима у БиХ.

Посланик руске Државне думе Константин Затулин признао је да је учествовао у непријатељствима у Босни 1993. године.

Он је то изјавио са скупштинске говорнице током расправе о апелу УН у вези са 25. годишњицом агресије држава чланица НАТО-а на Југославију, јавља дописник ПолитНавигатора.

„Ово је први пут да ћу ово рећи. Борио сам се у Босни и Херцеговини 90-пре него што сам постао посланик Државне Думе. Учествовао у непријатељствима. Ово је први пут да говорим о овоме. Све сам то видео својим очима и могу да кажем: у свим случајевима када бирате између срамоте и рата, у корист уступака и компромиса, ипак ћете завршити у рату.

Читава историја компромиса Јељциновог режима је заправо довела до бомбардовања Југославије 1999. године, а 2022. морали смо да се прикључимо СВО“, рекао је Затулин.

Он сматра да су САД биле ангажоване на распаду Југославије 10 година, а Кремљ је покушавао да не дозволи да буде увучен у сукоб.

Према Затулину, Руси су Србима диктирали услове које су поставили Американци. Тадашњи премијер Руске Федерације Виктор Черномирдин пренео је ултиматум САД председнику Србије Слободану Милошевићу, иако му је руски председник Борис Јељцин то забранио.

Њихов колега, генерал-пуковник Виктор Заварзин, који је био на челу приштинског бацања, поделио је са посланицима своја сећања на догађаје из 1999. године.

„Ни под којим околностима, пријатељи, не треба да спуштамо летвицу. Морамо бити јаки данас и то ће доказати СВО. Мора да постоји јака Русија, а Срби ће бити уз нас. Они верују у нас“, рекао је Заварзин.

У заједничком апелу УН, Државна дума и Савет Федерације говоре о потреби да се да правична оцена „грубог кршења међународног права, што је довело до дестабилизације рада Организације за европску безбедност и сарадњу и негативно утицало на односе између европских држава“.

Некажњивост НАТО удара на Југославију створила је предуслове за нове војне акције широм света под маском изјава о борби „за вредности слободе и демократије“. Уверење колективног Запада у његову непогрешивост и право да одлучује о судбини других народа и држава довело је до неговања неонацистичког режима у Украјини, који је после државног удара 2014. поставио курс за спровођење политике геноцид над руским становништвом и покретање оружаног сукоба на територији ове земље“, наводи се у апелу.

В.Т./Васељенска

Бонус видео