Зашто је битно случај Динка Грухоњића и Ане Лалић истерати до краја!

Иако је ово почело као Вучићев спин, јако је битно да се ствар око Грухоњића и Лаллић-Хегедиш процесуира до краја. Даћу вам занимљиву студију случаја која нуди објашњење.

2006. смо се борили за права Срба након референдума у ????????. Након фазе игнорисања Срба (о правима и интересима да не причамо) од стране ???????? је дошао период 2006-08 опонирања кроз најгори могући говор мржње (посрбице, окупатори, пакујте прње за Србију) који не само да је био толерисан већ је неретко долазио са (полу-)званичних инстанци.

Чак су 2007. тројица високих дужносника – Ранко Кривокапић (председник скупштине, шеф друге владајуће странке), Срђан Дармановић (декан ФПН ПГ) и Небојша Медојевић (вођа друге најјаче опозиционе странке) отворено лицитирали редукцијом Срба са 32% као решењем за српско питање, прва двојица су чак спомињала бројку од 20-ак %.

У јуну 2008. наилазим на Фејсбук групу “Kladim se da će za 5 godina Srbija da bude najmanja evropska država” где +200 младих Црногораца бљују најгору могућу србофобију на тастатуру.

То беше време процвата ФБ на Балкану, није било цензуре, сви профили беху јавни. Није било значајних личности у групи ако не рачунамо активисту даниловградског Црвеног крста и брата НВО перјанице. Не будем лењ и истражим ко је одакле, нађем пунолетне у бирачком списку и напишем чланак за ИН4С који је тада тек почео и био плод ентузијазма шесторице оснивача.

Чланак постане хит, најчитанији на порталу и једна од тема у јавности, иако су тада алтернативни портали тада сматрани трећеразредним медијима. Брат НВО ведете се одмах ишчлани па постепено и већи део групе. Причу пренесу најчитаније дневне новине ДАН. Обрате се оснивачу групе и још неким истакнутим по бљувотинама који се затим сви правдају да су се само шалили, да не мрзе Србе итд.

Чак дође питање до државне тужитељке Весне Меденице. То оличење ДПС правичности (које сада у притвору чека на суђење) само изјави да Тужилаштво разматра да ли је било елемената кривичног дела. Мислим да су се вадили на нејасну надлежност (ФБ).

Све у свему, ниједан ???????? дужносник више није себи допуштао тако отворен говор мржње (до Николидиса 2012. али о томе други пут, и касније Ђукановићев након 2015.) који је враћен у парадржавне оквире ЦКЛ, Брковића, Портала Аналитике и осталих фринџ кругова ЦГ нацизма. Чак сам пред амфитеатром ФПН БГ конфронтирао Дармановића да би он негирао да је то рекао односно тврдио да га је Побједа погрешно цитирала.

Мржња црногорског мејнстрима против Срба се од 2008/9. одиста стишала. Варирала је од пасивне агресије до еуфемизама и увијених тактика (дискриминаторни закони, недостатак примене законских права Срба итд.)

Тај догађај у садејству са целокупном кампањом за афирмацију права и интереса Срба је изазвало да Подгорица призна постојање српског народа (Српски национални савет 2008.) и да нас макар више не заива посрбицама које ће редуковати до следећег пописа. То је био корак ка коначном паду Ђукановића и ДПС.

Све ово да бих вам појаснио да ће овај процес против Грухоњића и Лалић-Хегедиш имати далекосежне позитивне последице по права и интересе Срба у читавом региону.

Истрајмо у томе.

Иако је ово почело као Вучићев спин, јако је битно да се ствар око Грухоњића и Лаллић-Хегедиш процесуира до краја. Даћу вам занимљиву студију случаја која нуди објашњење.

2006. смо се борили за права Срба након референдума у ????????. Након фазе игнорисања Срба (о правима и… https://t.co/TQ0yha61ls

— Igor Jaramaz ???????????????? UN SC 1244 (@IgorJaramaz) March 26, 2024

Игор Јарамаз

БОНУС ВИДЕО: