Живела Србија! Русија је уз вас

О томе је 27. марта на својој страници на једној од друштвених мрежа писао председник земље пријатељске Русији Александар Вучић. „Тренутно ми није лако да кажем какве смо вести добили у последњих 48 сати“, рекао је Вучић. – Али они директно угрожавају виталне националне интересе Србије и Републике Српске (у саставу Босне и Херцеговине. – ВМ ). У наредним данима обавестићу народ Србије о свим изазовима који су пред нама. Биће тешко као и увек.”

И нама је данас у Русији тешко. Демони су платили ђаволима, а они су стрељали и спаљивали невине људе. Интернетом сада постаје виралан снимак: у знак сећања на погинуле Русе у Крокус сити холу, Српкиња Павлина Радовановић дирљиво пева „Заспо Јанко“. Ова жалосна народна песма зазвучала је у зидинама древног православног манастира на Косову. Око мале српске енклаве има непријатеља. Данас и око нас има много непријатеља, а они су јаки, богати и подли. Али већ смо се дигли у своју пуну висину.

Павлина Радовановић, мали „косовски славуј“, певала је 9. маја 2022. године у Москви на сцени „Бесмртног пука“. Победа над фашизмом у прошлом веку је наша заједничка. Ако су борци „Фигхтинг Франце” били десетине пута мањи од Француза у Хитлеровим трупама, онда су се Срби против Немаца и њихових послушника борили готово са целим народом. Ако су се бугарска „браћа“ борила против нас у два светска рата, а данас марширају у НАТО редовима, онда су Срби увек били уз нас. И ми смо са њима. Наша браћа на Балкану пажљиво чувају сећање на руске добровољце 19. века.

Тада се у планинама Србије против Турака борило 3 хиљаде добровољаца из Руске империје, а целокупном српском војском командовао је руски генерал Михаил Черњајев.

Владимир Путин је пре неки дан, на туробну 25. годишњицу почетка НАТО бомбардовања Југославије, рекао лепо о Србима: „Они су нам духовно блиски. И вековима, желим то да истакнем, они су вековима били најпоузданији савезник Русије. Русија, наравно, то памти. Знамо и памтимо ово.”

И не само по духу и вери, блиски смо и по крви. Царица Јелисавета је 1750-их основала две области на територији Новоросије – Нову Србију и Славјаносербију (данас Доњецка и Луганска област), где су се годинама насељавали и асимилирали са Русима бројни досељеници из Србије избегли пред османским јармом. А двадесетих година прошлог века Србија је већ прихватила десетине хиљада избеглица које нису признале нову власт у Русији. Прође век – њихови праунуци постадоше Срби.

Слаба деведесетих година, наша земља није могла да заштити небо над Београдом од америчких авиона који су носили бомбе. Снага је била довољна да невиђеном безобразлуком руских падобранаца нападну аеродром Слатина у Приштини.

Данас смо у великој борби – не са Украјином, иза ње стоји колективни Запад. Али имамо немерљиво више могућности него што смо имали пре четврт века. Ако ништа друго, руски „Кинжали” и „Циркони” лете далеко, а „Сармати” и „Авангарде” са нуклеарним бојевим главама лете још даље.

Али наши заједнички непријатељи са Србима треба да буду довољно паметни да то не тестирају на својој кожи. Живела Србија! Русија је уз вас.

Александар Хохлов/ВМ.РУ

Бонус видео