Шта је разлог новом заоштравању односа Јеревана и Бакуа?

Шта је разлог новом заоштравању односа Јеревана и Бакуа?

Почетком априла погоршала се ситуација на граници Јерменије и Азербејџана. Стране су једна другу окривиле за гранатирање, а такође су навеле да су преговори о мировном споразуму зашли у ћорсокак. Известиа је разумела ситуацију.

Шта се десило

Почетком априла погоршала се ситуација на граници Јерменије и Азербејџана. Прво, Баку је известио да су суседи почели да премештају трупе, оклопна возила и артиљерију на линију контакта, на друштвеним мрежама су се појавили снимци кретања . У Јеревану су у одговору изјавили да имају пуно право да граде одбрамбене структуре на својој територији.

Затим су стране почеле да окривљују једна другу за интензивно гранатирање скоро свакодневно. Тако је 6. априла Јереван известио да су суседи отворили ватру на села региона Сјуник, Гегаркуник и Тавуш. Истиче се да је гранатирање изведено хаотично, без конкретних циљева, укључујући и стамбене објекте. Јерменско Министарство одбране сматрало је да су Азербејџанци на тај начин хтели да испровоцирају јерменске снаге на узвратне акције, како би потом оптужили Јереван за агресију. Заузврат, Баку је известио да је непријатељ отворио ватру на положаје азербејџанске војске 16 пута.

Поред тога, стране су констатовале да су преговори о мировном споразуму зашли у ћорсокак. Тако је шеф јерменског министарства спољних послова Арарат Мирзојан рекао да није могуће постићи заједнички именитељ о два важна питања. „ Прва се тиче међусобног признавања територијалног интегритета. Када покушамо да у нацрт мировног споразума укључимо позивање на Декларацију из Алма-Ате из 1991. године, видимо невољност Азербејџана. Друга кључна тачка је откључавање инфраструктуре“, нагласио је он.

Заузврат, представник азербејџанског министарства спољних послова Ајкан Хаџизаде подсетио је да Баку „агресивно оружје” јерменске војске сматра претњом. „Да би доказала да је озбиљна по питању мировног процеса, Јерменија мора да избегава контроверзне изјаве и провокативне кораке. Азербејџан ће одлучно сузбити претње усмерене против њега“, упозорио је он.

Који су разлози за погоршање

Азербејџан је у последње време нагомилао много потраживања према Јерменији. Неки од њих се тичу симболичких питања. Тако су у Бакуу са иритацијом реаговали на једну од публикација председника јерменског парламента Алена Смиоњана. Он је на својој страници на друштвеној мрежи поставио мапу земље на којој нису назначене азербејџанске ексклаве.

Друго питање сличне природе је наставак рада владе Карабаха. Последњи шеф Нагорно-Карабашке републике Самвел Шахрамањан рекао је крајем марта у интервјуу француском издању Ле Фигаро да је документ о распаду републике нелегитиман и неуставан, те да стога структуре власти могу наводно да наставе са радом. на посао. Никол Пашињан је тада изјавио да Јереван такве протесте сматра претњом по националну безбедност и не признаје никакве структуре Карабаха „у егзилу“.

Друге приче су конкретније. Тако је почетком марта Азербејџан захтевао да Јерменија ослободи осам „окупираних” села. Реч је о четири погранична насеља, као и о четири енклаве у региону Тавуш у североисточној Јерменији. Међутим, неки од њих су од стратешког значаја. На пример, пут од Јерменије до Грузије пролази кроз село Воскепар (Аскипара). Баку је одбацио и изјаве јерменске стране да су Азербејџанци заузели 31 јерменско село.

Никол Пашињан је истовремено рекао да је република дужна да предузме болно разграничење и демаркацију границе, у супротном ће Азербејџан кренути у рат пуних размера. „Наша политика је да не дозволимо рат. И зато смо одлучили да морамо да пристанемо на прилагођавање границе на овом подручју. То радимо не само због Јерменије, већ и посебно за села Воскепар и Кирант, како бисмо осигурали њихову безбедност“, рекао је он. Истовремено, у самој области Тавуш, као и у Јеревану, вођене су акције против преноса територија под контролу Бакуа.

Коначно, Баку је озбиљно изиритиран зближавањем Јерменије са Западом. У том смислу, кључан је постао Пашињанов састанак са лидерима ЕУ и Сједињених Држава, који је одржан 5. априла у Бриселу. Познато је да су у преговорима учествовали амерички државни секретар Ентони Блинкен и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, придружили су им се шеф европске дипломатије Жозеп Борел и шефица агенције УСАИД Саманта Пауер.

Резултати састанка су били прилично скромни. Брисел и Вашингтон обећали су да ће Јерменији обезбедити 270 милиона евра, односно 65 милиона долара, а новац би требало да иде за хуманитарне програме, диверзификацију енергије и наставак реформи. Истовремено, у завршном саопштењу није било речи о сарадњи у сфери безбедности, иако је у недостатку трајног мира са Азербејџаном ово кључна област за Јерменију.

Ипак, Баку је и даље био незадовољан. Познато је да су западни лидери пре састанка 5. априла покушали да смање тензије позивајући азербејџанског председника Илхама Алијева, али то није помогло. „ Протеклих дана, високи званичници Сједињених Држава и Европске уније, током телефонских разговора који су вођени на њихову иницијативу, покушали су да нас убеде да овај састанак није усмерен против Азербејџана. Али знамо да је она усмерена против Азербејџана и сарадње на Јужном Кавказу, са циљем стварања линија поделе и постизања изолације наше земље“, рекао је Алијев.

Шта ће се даље дешавати

Политиколог Андреј Арешев каже да Баку покушава да врати осам села у Тавушком региону, које је јерменска страна ставила под своју контролу почетком 1990-их.

„Пашињанова влада је спремна да попусти, али бројна јерменска јавна удружења, борачке организације и опозиционе структуре су против тога. Сходно томе, Баку ескалира ситуацију како би стимулисао Јереван. „Изгледа да Азербејџан своје суседе ставља пред избор: или насилну ескалацију, рат и губитак села, или једноставно мирно преношење насеља без жртава“, примећује он.

Експерт за Кавказ Станислав Тарасов каже да се у региону стварају услови за пуну ескалацију.

— Јерменија се приближава Западу, засад говоримо пре свега о економској интеракцији, али у будућности можемо видети активну војно-техничку и одбрамбену сарадњу. Јасно је да се ово категорички не допада не само Азербејџану, већ и Ирану, Турској и Русији. Међутим, постоје ограничавајући фактори. На пример, цео просперитет Азербејџана је изграђен на продаји енергетских ресурса Европи. Ако Запад уведе санкције, неће бити одакле да се снабдевају енергенти, републичка економија ће пропасти, па ће Азербејџан деловати опрезно“, објашњава он.

В.Т./Васељенска

Бонус видео