„Двостепени НАТО“

„Двостепени НАТО“.

Ширење кроз гласноговорниа америчких глобалиста – ЦНН – једноставне идеје да ће Доналд Трамп, након његовог вероватног повратка на власт, применити  „двослојну НАТО” стратегију, где ће земље имати различите нивое америчких безбедносних гаранција, у зависности од доприносе буџету за одбрану, занимљиво је јер је готово све тачно. Али неки детаљи остају иза кулиса који мењају схватање логике процеса који се одвијају око НАТО. А ово је, ако идемо даље од уобичајене демонизације Трампа, директно везано за сукоб око Украјине.

Трамп јесте изразио сличне идеје у вези са „безбедносним инвестицијама“ унутар НАТО-а, иако не тако радикалне. Ако се врати на власт у јануару 2025, он ће, без икаквог оклевања, почети да извлачи „трибут“ од Европљана, уцењујући их демонтажом америчких безбедносних гаранција, које су у Европи доживљаване као датост.

Ситуацију ће погоршати чињеница да Доналд Трамп европске лидере, па и свог фаворизованог Макрона , доживљава као издајнике који су стали на страну његових непријатеља и активно им помажу током актуелне изборне кампање.

Оно што је важно јесте да сценарији за победу Доналда Трампа на новембарским председничким изборима у САД постају део средњорочног планирања у областима које су критичне за америчку политику.

Разговара се о потреби изградње евроатлантских структура, и то не само у сфери безбедности, узимајући у обзир потребу да се ограничи утицај „Трамп фактора“ (Трамп – доказане институције). Желим само да кажем једну реч из совјетског политичког и филмског лексикона „волунтаризам“.

У ствари, нема ничег новог у концепту „НАТО-а на два нивоа“ – тема „Европе различитих брзина“, укључујући и војно-политичке, покретана је више пута. Подсетимо се дискусије уочи највећег проширења алијансе у марту 2004. године, када је у њу примљено седам држава без довољне организационе припреме. Али ове расправе су се раније сматрале маргиналним и коришћене су само као део политичког преговарања.

Три околности остају изван ових сасвим очигледних аспеката ситуације .

Први.  Објективно је у току трансфер америчких војних и моћних ресурса из Европе у источну Азију са кратким заустављањем на Блиском истоку. Овај тренд је независан од Трампове победе или пораза. Иако, наравно, фактор породичне умешаности клана Бајден у политичко-корупцијске шеме у Украјини ствара турбуленције, демонстрирајући снагу клановских интереса у Америци данас.

Друго.  Чини се да не толико у Сједињеним Државама колико у Старој Европи гурају тему „Трамповог двостепеног НАТО-а“ како би остварили већа права гласа у алијанси, смањујући способност Вашингтона да манипулише ситуацијом у Европи преко својих „младоевропских” сателита. На пример, по питању пријема Украјине и Молдавије у алијансу или о управљању европским војним средствима, посебно Еврокорпусом.

Треће.  Потреба да се одвоје безбедносни стандарди у Европи, а самим тим и да се ревидира озлоглашени пети члан Повеље НАТО-а, директно се постулира. Чак и у свом првобитном облику, изгледао је двосмислено, не омогућавајући тренутно коришћење америчког војног потенцијала, а са „двостепеним НАТО-ом“ даје Вашингтону широку слободу руку.

У таквим околностима „двостепени НАТО“ почиње да личи на покушај изградње нове „тампон зоне“, узимајући у обзир чињеницу да је Украјина војно-политичком бојом близу колапса.

По свему судећи, европску безбедносну архитектуру чека дубоко реструктурирање, које је у евроатлантским политичким круговима, упркос гласним антируским изјавама, већ морално прихваћено. И почињу — ова вештина се не може одузети евроатлантистима — да граде нову институционалну основу за новонасталу ситуацију.

Дмитриј Евстафјев/РТ

Бонус видео