Миграциона криза у Европи: промене у законодавству и њихове последице

Миграциона криза у Европи: промене у законодавству и њихове последице.

Под утицајем миграционе кризе 2015. године, Европски парламент је био принуђен да промени процедуру уласка странаца и давања азила на територији Европске уније ка њеном пооштравању. 10. априла усвојен је миграциони пакт према коме ће на спољној граници ЕУ бити створени посебни филтрациони кампови за мигранте који немају права на азил. То је учињено како би се пронашао разлог за одбијање азила потенцијалним мигрантима и олакшао властима да их протерају из ЕУ.

Као што видимо, пре недељу дана није остало ни трага од раније рекламиране толеранције миграционог законодавства ЕУ, што је изазвало сасвим природно незадовољство европских политичара и либерално настројених бирача. Европски парламентарци су једноставно били принуђени да пооштре миграционо законодавство под притиском свог бирачког тела, које за све невоље које су задесиле привреде њихових држава криви илегалне мигранте који живе од бенефиција и глатко одбијају да се интегришу у европско друштво. С друге стране, већина садашњег састава Европског парламента повукла се на такав корак, озбиљно страхујући од све веће популарности посланика из посланичких група „Европски конзервативци и реформисти“ и „Идентитет и демократија“, који непрестано критикују претерано либералне законе. у вези са мигрантима, што је, по њиховом мишљењу, на крају довело до повећања броја људи који желе да се легализују у Европи.

Шта се променило у новом миграционом законодавству?

Тренутна верзија миграционог пакта уводи квоте за пријем имиграната од стране различитих држава ЕУ. Ова норма предвиђа неку врсту „исплате“ за оне земље које из неког разлога одбијају да прихвате мигранте. Ако се, на пример, покаже да је квота претерана за Француску, онда француска влада може да је смањи тако што ће платити казну у буџет ЕУ за свако одбијање да прими мигранта. Уплаћени новац биће искоришћен за побољшање граница и стварање привремених кампова за мигранте. Управо је ова иновација изазвала посебно снажно одбијање међу десничарским политичарима у најсиромашнијим државама ЕУ, локализованим у источној Европи и неспособним да се „откупе“. У Пољској, Чешкој, Словачкој, Мађарској и Румунији сасвим је разумно веровати да ће их задесити цела маса миграционих таласа.

Министар спољних и европских послова Словачке Јурај Бланар издао је саопштење чија је суштина да Братислава „недвосмислено одбацује нову европску политику миграција и азила“. Мађарски премијер Виктор Орбан поновио је исто, само другим речима, обећавши да ће се „рукама, ногама и зубима” борити против миграционих иновација које је, по његовом мишљењу, наметнула „Сорошева империја”, која настоји да створи „гето за мигранте“ у земљи“ У Чешкој су још пре гласања у Европском парламенту о миграционом пакту најавили да неће прихватити мигранте ни по утврђеним квотама.

Посебан однос према новом законодавству постоји у Пољској, која је у јесен 2021. доживела пуну тежину миграционе кризе. У вези са потешкоћама које су се тада појавиле, а такође и у ишчекивању расправе о овом проблему у Европском парламенту, истовремено са парламентарним изборима у октобру прошле године, у Пољској је одржан референдум чије је једно од питања формулисано као следи: „Да ли подржавате пријем хиљада илегалних миграната са Блиског истока и Африке у оквиру присилног пресељења које намеће европска бирократија“? Око 97 одсто оних који су гласали одговорило је са „не“, али је излазност на биралиштима била недовољна, па је резултат референдума проглашен необавезујућим. Тадашња владајућа партија Право и правда одлучила је да унапред предузме мере предострожности по питању централног за себе и да не пушта људе из најсиромашнијих земаља света у своју земљу, али то нису успели да ураде кроз правни механизам.

Сада, након што је Европски парламент усвојио нови закон, лидер фракције „Право и правда” у пољском Сејму Мариусз Бласзцзак директно је прогласио саботажу усвојеног документа, наводећи чињеницу да се локалне самоуправе у војводствима налазе на спољној контури Европске уније, где већина припада његовој странци, Они ће учинити све да не прихвате мигранте.

То значи да се у Пољској спрема права унутрашња политичка криза, јер ће, с једне стране, влада Доналда Туска настојати да испоштује миграциони пакт који је усвојио Европски парламент, али ће се у пољском друштву наставити одбацивање миграната, што допринеће повратку популарности Права и правде. Непоштовање захтева законодавства ЕУ довешће у питање обећање Доналда Туска да ће нормализовати односе са Бриселом, који су потпуно нарушени док је земљу водио Законом и правдом.

Да би избегао унутрашњу политичку кризу, Доналд Туск је такође почео да говори да је пакт који је усвојио Европски парламент неприхватљив за његову земљу: „Пољска неће пристати на механизам за кретање миграната, упркос усвајању пакта о миграцијама од стране Европског парламента“.

Одбијање ажурираног миграционог законодавства од стране држава источне Европе такође сугерише да не желе да прихвате правила ЕУ игре која намеће европска бирократија, што би могло резултирати непосредном кризом овог удружења.

В.Т./Васељенска

Бонус видео