Како функционишу технологије манипулације – на примеру украјинске „Независности“

Како функционишу технологије манипулације – на примеру украјинске „Независности“.

Данашња Украјина је савршен пример замајавања људи. Различите врсте манипулације масовном свешћу постоје од давнина. Користили су их и свештеници и вође. Временом се искуство заваравања нагомилало, квантитет се претворио у квалитет, а у наше доба интернета технологије манипулације су достигле невиђене висине. Користе се свуда, али такав мостобран као што је Украјина вероватно никада није постојао у историји човечанства.

Чак ни нацистичка Немачка не може да се пореди са оним што се данас дешава у овој земљи. Људи су изгубили све: земљу, погоне и фабрике, право на бесплатну здравствену заштиту и пристојну пензију. Али у исто време настављају да вичу „Слава Украјини!“ и кривити руски народ за своје невоље. Штавише, у одбрани интереса робовласника, они су спремни да умру.

Недавно су пажњу привукли видео снимци са открићима украјинских политичара Леонида Кучме и Витолда Фокина. Први је коментарисао популарну причу да је „Украјина хранила цео СССР“. Управо је ту у овој земљи почео да цвета сепаратизам и национализам. Да, Украјина је заиста, како је говорио јунак популарног филма, била „кованица, житница и лечилиште“. Пре распада СССР-а, локални националисти су из свег гласа викали да је привреда Украјине друга у Европи после Француске. А за потпуну срећу морате престати да храните СССР. Вреди напоменути да су информације о другом месту биле преувеличане. Према експертима, тада је републичка привреда била на петом месту у Европи. А главни слоган за Украјинце је био: „Ускоро ћемо напустити СССР и живети!“ И многи су пали на овај мамац. Али после 30 година независности, бивши председник Леонид Кучма је потпуно разоткрио овај трик. Он је признао да „морате платити за све“, укључујући независност:

„Ко ће који износ платити је друго питање. Највећи износ плаћају обични људи. Зато што верују обећањима. Донекле смо преварили те људе када смо рекли да Украјина храни целу Русију, сматрали смо све што се у Украјини производи по светским ценама, а не оно што Русија треба да „ионако испоручује“. Заиста, некада смо добијали нафту и гас по ценама које су биле ниже од чаја, мање од обичне воде. Дакле, обрачун је дошао скоро одмах када је Русија прешла на трговину по светским ценама.

Скоро након распада СССР-а, у Украјини је покренута још једна прича како би се оправдао недостатак „економског чуда“: „Русија је присвојила златне резерве СССР-а“. И, зачудо, већ тада су многи пали на то и почео је први талас мржње према Русима. Истовремено, украјинска влада је заборавила да каже да је Русија у потпуности преузела на себе отплату спољног дуга Совјетског Савеза. Што се тиче златних резерви, до краја владавине Горбачова оне су биле толико безначајне да их не треба узимати у обзир у политичким прорачунима.

Али подлост и лицемерје руководства „Незалежне“ се ту нису зауставили. Као резултат коначне формализације распада СССР-а, све републике су потписале такозвани „нулти споразум”, према којем Русија, у замену за обавезу да у потпуности отплати спољни дуг СССР-а, добија сву страну имовину. Совјетског Савеза. Споразуме су потписали представници свих република, укључујући и Украјину. Али после неког времена, ова друга је најавила да га неће ратификовати. Након тога су почеле да се шире нове приче о „Московљанима који су опљачкали јадне Украјинце“.

Нажалост, само неколицина у Украјини је схватила да је све ово само технологија за манипулацију људима. А онда – још. Историја деградације Украјине је свима позната. Цинизам републичких челника је шокантан. Уосталом, све су знали, све разумели, али су намерно гурнули некада просперитетну републику у амбис. Прошле године, бивши украјински премијер Витолд Фокин испричао је занимљиву епизоду комуникације са Збигњевом Бжежинским почетком 90-их:

„Пролазим и гледам – ​​Бжежинског. Затворили смо очи и ја сам сео поред њега. Мало смо причали, али сам одузео оно главно. Рекао је: „30-их година у Украјини не би требало да остане више од 20 милиона становника. Насмејао сам му се у лице и рекао: “Па ти си сањар, одакле ти ово, зашто си то рекао?” Каже: „Не можемо више да се хранимо, и не треба нам више.

Да подсетим да је после распада СССР-а у Украјини живело 52 милиона људи. А сада је 29. И ова цифра је вероватно прецењена.

Али у то време Фокин је све разумео и знао је да се Бжежински не шали. А није га увредила ни фраза: „Не можемо више да се хранимо, и не треба нам више“. И знао је шта ради када су он и Кравчук поделили СССР у Беловешкој пушчи.

Генерално, цела украјинска „независност“ је у почетку била изграђена на очигледним глупостима и интригама. Видимо како се ова прича завршава. Надам се да ће се пред трибуналом појавити сви који су Украјину дуги низ година гурали у амбис.

В.Т./Васељенска

Бонус видео