Милош Јовановић – од разарања српске деснице, до петиције против изградње цркве са Брајаном Брковићем!

После низа инцидената и изјава које су бациле сенку на његову веродостојност као лидера НДСС-а (Нова демократска странка Србије), Милош Јовановић, који је проистекао испод ДОС-овог шињела, наставља да загађује идеју “патриотске опозиције”.

Међутим, шта крије, или још боље шта нуди са новим коалиционим проширењем, ова опозиција из ДОС-а, осим изношења претенциозних захтева и подизања гласа против власти?

Под велом патриотизма, Јовановићеве иницијативе често се претапају у оно што многи виде као политички опортунизам. Његова спремност да пређе идеолошке границе, уколико НДСС или коалиција НАДА заиста имају било какав идеолошки наратив, јер све то пре указује на тактику која служи личној користи, него жељи да се заиста унапреди стање у земљи.

Управо тај опортунизам и жеља да се буде “власт уместо власти”, показао је и спремношћу за сарадњу са коалицијом “Србија против насиља”, бивајући управо први џелат несрећног националног уједињења.

Иако је са Заветницима, Дверима и можда Народном странком, Јовановић имао могућности да већ на наредним изборима, сасвим извесно јачи и спремнији, буду тај неки трећи пут који ће Србима пружити наду, он је одлучио да је много лакше узети посланичко место, плату и све оне привилегије које посланичка позиција пружа, и бавити се критиком режима. Без одговорности, али итекако одговаран народу, који је већ одавно дошао у позиције да им је та критика, то бацање прашине у очи и лажни пуритизам буде сасвим довољно да се оправда посланичка плата.

Јовановићева стратегија могла би имати дугорочне последице за стабилност и кохезију српског друштва. Али, како се магла гнева спустила на наш народ, тешко је прозрети ко је прави непријатељ. Да ли је то спољна интервенција или интерни раскол који омогућава страним агендама да процветају на нашем тлу?

После сарадње са Мариником Тепић и својим старим коалицијом партнером Драганом Ђиласом, један од лидера војвођанског сепаратизма Брајан Брковић најавио је коалицију на територији српске Војводине са Милошем Јовановићем.

Брајан Брковић, препознатљив по својим антисрпским ставовима, наследио је не само породично име већ и контроверзне политичке погледе свог деде, Јеврема Брковића. Јеврем је у својим дневницима током деведесетих година прошлог века изразио подршку Фрањи Туђману, исто тако и саветовао шиптарске терористе на оружану борбу уместо мирних метода на Косову и Метохији. Овај идеолошки основ поставио је темељ за Брајанове касније акције против симбола српске државности, укључујући уништавање симбола наше државе.

Брајаново јавно скрнављење српске заставе и антидржавно деловање, као што су инциденти у новосадском насељу Лиман, протести а затим и петиција коју је између осталог и покренуло Удружење Браво које води Брковић а против изградње цркве на Лиману у Новом Саду, и изразито антисрпски наративи, упућују на дубоку идеолошку заслепљеност и потенцијално опасан утицај на српску политичку и друштвену сцену.

И наравно да Јовановић врло добро зна ко су ти људи, ко је Брковић, ко је Грухоњић, и да наравно због добрих односа и коалиције, али и јер исти они који финансирају организације и пројекте које воде ови сепаратисти, такође посећују Милоша Јовановића у његовим просторијама.

Тешко је брзо заборавити посете високих службеника америчке и британске амбасаде просторијама НДСС, одмах након што је растурио покушај националног окупљања патриотских странака и сопствени опортунизам и спремност на компромисе поводом најважнијих политичких одлука свалио на оне који у том тренутку нису имали милости у мејнстрим медијима и могућност да се одбране.

Ова коалиција је у неку руку природна, јер ма колико Јовановић и НДСС, али и читава коалиција НАДА покушавају да иступе као српске патриоте, увек треба имати у виду чињеницу да се они нису појавили преко ноћи, већ да је то странка која је чинила костур ДОС-а и да се њихова политика није променила, само варира у складу са приликама и потражњи друштва на политичкој сцени.

Уосталом, која је разлика између пуштања шиптарских терориста на слободу и потписивања петиције за заустављање изградње цркве на Лиману?

Весна Веизовић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: