Од цене малине зависи опстанак пола милиона људи!

Откупна цена малине од 350 динара по килограму са тенденцијом раста је минимална и представља социјалну категорију, изјавио је данас председник Удружења малинара Виламет из Ариља, Милета Пилчевић. Он је нагласио да би уз тај износ производња једва опстала и да малинари не би морали да гасе вишедеценијске засаде.

Пилчевић је рекао да се, реагујући на изјаву агроаналитичара Горана Ђаковића, доводи у питање производња малине од које директно и индиректно живи око 500.000 људи. Ђаковић је раније за Танјуг изјавио да захтев малинара да откупна цена буде 350 динара по килограму није реалан, те да је тренутно просечна цена за смрзнуту малину око три евра по килограму. Пилчевић је позвао агроаналитичаре да дођу у Ариље и да их упуте како да производе испод цене коштања.

Према Пилчевићу, овогодишњи род је далеко од просечног због штета од мраза и снега, што додатно повећава потребу за већом откупном ценом. Он је такође указао на неистинитост тврдњи да хладњачари неће имати зараду са откупном ценом од 350 динара по килограму, истичући да је малопродајна цена малине у ДИС маркету 1.600 динара по килограму.

Економски и социјални утицај малине

Малина је један од најважнијих пољопривредних производа у Србији, посебно у Ариљу и околним подручјима где се концентрише већина производње. Производња малине обезбеђује егзистенцију за многе породице и представља значајан извор прихода. Са око 500.000 људи који директно или индиректно зависе од производње и продаје малине, одржавање одрживих откупних цена је од суштинског значаја за економску стабилност овог региона.

Пољопривредници се суочавају са бројним изазовима, укључујући климатске промене које утичу на принос и квалитет производа. Мраз и снег су ове године значајно умањили род малине, што је додатно оптеретило произвођаче. У таквим условима, ниске откупне цене могу довести до гашења засада и напуштања производње, што би имало дугорочне негативне последице по локалну економију.

Значај развоја унутрашње пољопривреде

Развој унутрашње пољопривреде је од кључног значаја за економску стабилност и суверенитет Србије. Улагање у модернизацију пољопривредне производње, побољшање инфраструктуре и подршка малим и средњим пољопривредним газдинствима могу довести до повећања продуктивности и квалитета производа. Такође, јачање локалних тржишта и подршка домаћим произвођачима доприноси одрживом развоју и смањењу зависности од увоза.

Теодора Николић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: