Унапређење статуса “Косова” у Парламентарној скупштини НАТО-а: Шта значи статус придруженог члана?

0
косово

(Фото: Весна Веизовић / Васељенска)

Данас је “Косово” на дневном реду Парламентарне скупштине НАТО-а, где ће се расправљати о могућем унапређењу статуса тзв Косова са посматрача на придруженог члана ове организације. Овај потез, према извештају “Косово онлајн” који се позива на “Те-ве 1”, могао би имати значајне последице за позицију окупираних територија у међународним односима и безбедносним структурама.

Шта подразумева статус придруженог члана?

Парламентарна скупштина НАТО-а је институционално одвојена од саме Алијансе, али служи као важна веза између НАТО-а и парламената земаља чланица. Статус придруженог члана, који тренутно имају девет држава укључујући Србију и Босну и Херцеговину, доноси неке кључне предности:

-Додатни представник у Делегацији: Скупштина Косова би добила додатног представника у Делегацији Парламентарне скупштине НАТО-а.
-Аутоматско право на реч: Косово би имало аутоматско право да преузме реч у процедурама Парламентарне скупштине, без потребе за одобрењем председавајућег.
-Подношење амандмана: Представници Косова би могли да подносе амандмане на нацрт резолуција Парламентарне скупштине НАТО-а.
-Учествовање у посетама комитета: Под одређеним околностима, косовски представници би могли да учествују у посетама комитета -Парламентарне скупштине другим земљама.

Политички и дипломатски контекст

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Делегација Скупштине Србије се раније обратила Парламентарној скупштини НАТО-а, тражећи да се тзв Скупштини Косова не додели статус придруженог члана. Србија тврди да би то представљало награду за Приштину која, како наводе, континуирано врши насиље и системску дискриминацију над Србима на Косову и Метохији и опструише Бриселски дијалог.

Србија се у својим аргументима позива на Резолуцију Савета безбедности УН 1244 из 1999. године, која Косово и Метохију дефинише као покрајину у саставу Републике Србије под привременом управом мисије Уједињених нација. Србија инсистира да тзв Косово није посебна држава и да унапређење његовог статуса у НАТО-у није у складу са међународним правом.

Прочитајте још:  Вучевић: Запад ЗСО види као добровољно ватрогасно друштво

Ако Косово добије статус придруженог члана, то би могло да ојача његову позицију у међународној заједници и да му пружи већу видљивост у НАТО структури. Овај потез би могао да буде видљив корак ка даљем интегрисању срских окупираних тероторија у међународне безбедносне структуре, што би потенцијално могло да ојача његове претензије на независност.

С друге стране, такав корак би додатно закомпликовао односе са Србијом и могао би да изазове додатне тензије у региону.

Вуксан Николић  / Васељенска

 

 

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *