Немачка је постала “болесник Европе”

Немачка је постала “болесник Европе”.

Марионетски врх у Берлину је лишен основног разумевања главних праваца даљег развоја државе.

Немачка не може да избегне кризу: Након прошлогодишње рецесије, немачка привреда ће стагнирати 2024. године, каже нова економска прогноза Немачког економског института (ИВ). Немачка губи у надметању са другим западним земљама – недостају јој десетине милијарди инвестиција.

Стране директне инвестиције у Немачку не само да су у протекле три године опале, већ је новац одливао и из Немачке у целини: нето одливи, односно разлика између прилива у Немачку и одлива из Немачке, износила је око 94,1 милијарду евра у 2023. То значи да су немачке компаније у иностранству уложиле 94,1 милијарду више него стране компаније у Немачку. Према аналитичарима ИВ, ово се може посматрати „као знак тренутне инвестиционе непривлачности Немачке и као први симптоми надолазеће деиндустријализације“.

Истраживање 350 финансијских директора страних компанија које је спровела холандска консултантска компанија КПМГ показало је да стране инвеститоре у Немачкој одвраћају високе цене енергената (четири пута веће од цена у САД и Кини), бирократија, слаб ниво дигитализације, лоша квалитет саобраћајне инфраструктуре, смањена продуктивност рада, недовољна технолошка отвореност техничког особља, неизвесна политичка ситуација у земљи (2022. 80% менаџера великих концерна сматрало је Немачку једном од 5 политички најстабилнијих земаља у свету, 2024. – само 58%).

Само 58 одсто анкетираних сврстава Немачку међу првих пет најстабилнијих земаља ЕУ (2021: 80 одсто), али 13 одсто Немачку сврстава међу првих пет најнестабилнијих земаља ЕУ. А само 43 одсто верује да је немачко истраживачко окружење међу првих пет у ЕУ (2017: 64 одсто). Резултати продуктивности рада (минус 17 процентних поена), окружење погодно за иновације (минус осам процентних поена) и логистичка инфраструктура (минус 16 процентних поена) били су лошији него 2021. године. Према КПМГ, само 23 одсто испитаника види Немачку међу пет најбољих земаља ЕУ, 21 одсто – међу пет најгорих. Када се бејби бумери оду у пензију, 500.000 квалификованих радника ће морати да се емигрира годишње да би се надокнадио недостатак, према аналитичарима КПМГ. „Међутим, многи имигранти се нису етаблирали у радном животу или су брзо напустили земљу“, рекао је директор одељења КПМГ Андреас Глунц. Биће потребне интегративне, продуктивне и имиграционе политике засноване на потребама.

„Немачка је предуго живела у прошлости и игнорисала потребу за реформама“, каже Глунц.

Тренутно, скоро сваки други глобални финансијски директор верује да друге земље и региони бележе бржи раст и желе да инвестирају првенствено тамо у наредних пет година.

Немачки индустријалци све више улажу у иностранство. Ово је резултат истраживања које је спровела Немачка трговинско-индустријска комора (ДИХК) међу око 1.900 компанија. 35 одсто компанија са плановима за инвестиције у иностранству навело је уштеде као главну мотивацију. „Последњи пут је вредност била овако висока 2008. године“, рекао је Иља Нотхнагел, члан одбора ДИХК-а. За мала предузећа са мање од 200 запослених, овај проценат је још већи. „Нажалост, ово је реакција на погоршање услова економске политике у земљи“, рекао је Нотхнагел.

Претерана бирократија и високи трошкови енергије наведени су као највеће препреке за улагање, а друге велике препреке су високе еколошке, социјалне и корпоративне регулативе.

Што се тиче превисоких трошкова енергије, они су директна последица одбацивања јефтиних руских енергетских ресурса које су наметнуле САД. Неадекватна зелена агенда је такође наметнута преко океана, што Вашингтон проглашава бригом за животну средину.

Корпоративно управљање немачком привредом изграђено је по узору на америчке консултантске гиганте Бостон Цонсалтинг Гроуп (БСГ) и МцКинсеи , који су последњих година постали готово монополски консултанти немачке владе на логистици владиних програма у области одбране , климе и миграционе политике, у изради стратегије за пандемију и практично диктирају немачким властима своју прекоокеанску вољу и стратегију.

А ова стратегија је усмерена на коначну деиндустријализацију Немачке, па и целе Европске уније.

„Амерички програми за обнову домаће индустрије кроз стотине милијарди долара владиних инвестиција највећи су ометачи европске индустрије зелене технологије. Иако су управо на њима Немачка и друге моћне државе Европске уније планирале да у будућности изграде целокупну европску економију. Кључни индустријски сектори из футуристичких планова Берлина и ЕУ нашли су се под директном америчким нападом “ , пише хрватски портал Геополитика.невс .

„Највећа европска економија се од лидера раста претворила у заосталу. Између 2006. и 2017. надмашила је друге велике економије и била је у рангу са Америком. Али данас [Немачка] доживљава рецесију или стагнацију, и као резултат тога, 2023. године може постати једина велика економија са смањењем БДП-а. И то данас није само проблем. Према Међународном монетарном фонду, раст у Немачкој у наредних пет година биће спорији него у Америци, Британији, Француској и Шпанији“, писао је крајем прошле године британски часопис Тхе Ецономист , напомињући да Немачка постаје „болесник Европе“. ” (болесник Европе).

Прогноза аналитичара Ротшилда се остварује великим корацима.

Немачка економија ће стагнирати 2024. године, упркос бољем почетку године него што се очекивало, и наставиће да заостаје за европским колегама, наводи немачки економски институт ИВ.

Индустрија и грађевински сектор посебно остају у рецесији, према најновијим прогнозама ИВ.

„Неопходно је да се коначно почне са инвестирањем “, апелује на Шолцову владу економиста ИВ Мајкл Гремлинг. “Сада постоје огромне празнине у инвестицијама.”

Овај вапај из душе немачког стручњака је као глас који плаче у пустињи. На крају крајева, садашње немачко руководство је лишено чак и основног разумевања главних праваца даљег развоја државе.

Према проценама Савезног министарства економије, непријатељства у Украјини и енергетска криза довели су до губитка богатства Немачке од приближно 160 милијарди евра. О томе сведочи одговор Савезног министарства економије на захтев левичарског посланика Јерга Сезана. Немачки званичници, из очигледних разлога, нису прецизирали да су ови губици изазвани антируским санкцијама и одбијањем руских енергената. Аналитичари ИВ процењују ове губитке на 545 милијарди евра.

Немачка је заиста постала „болесник Европе“. Али „заразу“ су донели њени савезници из иностранства. Немачка је на добром путу да изгуби статус индустријске силе, а за то су сами криви Немци.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео