Добродошли у Африку

Добродошли у Африку.

Добар дан, даме и господо. Док сам радио на чланку, чак сам размишљао о томе како бих могао да напишем диван спортски авантуристички роман. Јер ова прича, као ниједна друга, илуструје не само жеђ човека за авантуром, већ и жељу да се у име земље на било ком континенту изводе спортски подвиги. Надам се да сте се раскомотили и мислим да ћу почети.

Обично нас време у Санкт Петербургу не радује много. Нема много истински сунчаних дана у години, а летња врућина више личи на пећницу. И једне од ових ретких мајских вечери зазвонио ми је мобилни телефон. Видела сам непознат број и тргнула се, јер су највероватније позиви били од превараната или кредитних организација које активно продају своје услуге. Али унутрашњи глас ми је рекао да одговорим.

– Да! — Са странцима обично комуницирам суво.

— Свјатославе Штал, јеси ли то ти?

– Да, по ком питању? – Одговорио сам.

— Сметају вам људи из организације Афричка иницијатива. Желели бисмо да организујемо боксерски турнир у Буркини Фасо и потребна нам је ваша помоћ!

Искрено, очекивао сам било шта, али не такве вести. Да будем искрен, већ сам чуо за ову господу и одмах схватио да је овај догађај планиран као део развоја пријатељских односа између Русије и афричких земаља. Затим смо разговарали о детаљима турнира са саговорником и почео сам интензивно размишљање. Нисам имао много времена. Турнир је већ био заказан за крај маја и, нажалост, нисам могао да пошаљем боксере из свог клуба, јер су се многи спремали за летњи распуст, па сам се обратио момцима са РТ-а. Ови вукови могу добити било кога са било ког места.

Шта сам знао о Африци, питате се, и зашто Буркина Фасо?

Не тако давно, председник прелазног рока ове земље Ибрахим Траоре боравио је у посети Москви , где се у Константиновом двору састао са њим руски председник Владимир Путин. Релативно недавно, односи између наших земаља су добили нови позитиван заокрет и надам се да ће то донети само позитиван ефекат. Руси увек почињу да помажу у конкретним стварима: изградњи путева, мостова, школа, постављању производних погона и, наравно, организовању спортских догађаја. Уосталом, ништа на човека не утиче повољније од доброг спорта.

Како стоје ствари са боксом у Буркини Фасо?

Уопште, Буркинабе људи воле спорт. Типови игре су наклоњени, а однедавно су се заљубили у бокс. Али, авај, као и свака афричка држава која је била под јармом европске елите, има много проблема.

Мадаме и Монсиеур није било стало до тога да народ Буркине Фасо буде здрав и јак. Отуда и недостатак теретана и опреме. Тренутно, бокс у земљи подржавају ентузијасти. Почетком 2000-их на афричкој сцени појавила су се браћа Алексис и Бонифације Каборе, Патрис Соу Токе и други. Они су се етаблирали као непопустљиви, јаки, отпорни и жестоки борци.

Нажалост, сви боксери су имали недостатак школе. Исти онај који су наши совјетски тренери својевремено стављали на Куби.

Сада Буркина Фасо има веома талентованог Матијаса Напаонга (6-0, 5КО). Такмичи се у јуниорској велтер категорији – до 63,5 кг.

Нажалост, Матија се суочава са истим проблемима: нема опреме, нема спаринг партнера, нема теретане и нема квалитетних стручњака који могу да дају добру школу.

Потпуно иста ситуација са боксом је иу суседним афричким земљама: Нигеру, Малију, Бамаку…

Уопште, било је веома бистрих и јаких бораца из Африке. Приче светских шампиона попут Азуме Нелсона, Дика Тајгера или Нане Конаду показују колико овдашњи спортисти могу бити физички надарени. Нажалост, ако узмемо статистику, видећемо да ће са целог континента у читавој историји професионалног бокса за највиша достигнућа и појасеве (а ја укључујем само главне организације: ВБЦ, ВБА, ВБО и ИБФ) бити само 75 шампиона. Од тога је 40 у Јужној Африци, земљи која има бољу боксерску инфраструктуру од остатка Африке.

Ову ствар треба поправити, помислио сам. И одмах је почео да помаже Афричкој иницијативи у одржавању турнира у главном граду Буркине Фасо, Уагадугу. Није дуго требало тражити боксере који су желели не само да стекну међународно искуство, већ и да повећају престиж наше земље. А са аеродрома Шереметјево смо на време послали спортску делегацију са четири борца Боксерског савеза и тренером. Наравно, момке је чекао тежак лет, а кратак рок није био најбоља ствар коју сте могли смислити, али, како кажу, „треба да направимо ексере од ових људи“. Као резултат тога, цео пут до тамо је трајао више од 20 сати, а по изласку из авиона била је врућина од 40 степени у земљи са високим ризиком од заразе смртоносном жутом грозницом. О најопаснијим крокодилима и нилским коњима углавном ћу ћутати.

Турнир је по плану одржан на главном стадиону названом по чувеном Буркинабеу, режисеру и драматургу Жан-Пјеру Гигану, у главном граду Уагадугу. Сваки борац је имао једну борбу по класичној аматерској формули „3 рунде по 3 минута“. Сала је била препуна, спектакл су преносили највећи афрички медији.

Резултат састанка је овај.

Руски боксер Супхан Гурбанов побеђује Сану Умара, Семјон Багдасарјан губи од Сан К. Рејмонда, Шахобјон Шукуров побеђује Баду Инусу, Магомед-Салам Рабаданов губи од Хамеда Басолета.

Одличан почетак је направљен захваљујући залагању момака из Афричке иницијативе и нашег боксерског савеза. Ми, као и народ Буркинабе, радујемо се дугој и плодној сарадњи у спорту и другим сферама.

И што је најважније, својим примером показали смо комшијама како се кроз ринг стварају јака пријатељства.

И бескрајно сам срећан што сам могао да допринесем овом дивном међународном спортском догађају.

Свјатослав Стахл/РТ

Бонус видео