У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО „СЛАВЈАНОСЕРБИЈА: ГОДИШЊИЦА ПРЕСЕЉЕЊА СРБА У РУСИЈУ“

У БЕОГРАДУ ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО „СЛАВЈАНОСЕРБИЈА: ГОДИШЊИЦА ПРЕСЕЉЕЊА СРБА У РУСИЈУ“.

У част годишњице Указа царице Јелисавете Петровне од 29. маја 1753. године, Друштво Славјаносербија организовало је у Руском дому у Београду округли сто „Слављаносербија: годишњица пресељења Срба у Русију“. Српски и руски научници говорили су о доприносу Срба историји Руског царства, значају овог пресељења за српску културу и књижевност, представили ажурирану мапу словенске Србије и занимљивости о животу српских досељеника. Ово је пренео Информативни портал Српско-руског братства „Братство“.

У име Руског дома присутне је поздравио др Георгиј Енгелхарт, који је подсетио да је на данашњи дан пре 271 годину ударен темељ Славјаносербије, када су Срби дошли на територију данашњег руског Донбаса, чији су потомци направили велики допринос развоју Русије, њихове нове домовине.

„Десетине српских генерала и стотине официра били су носиоци војних реформи регуларне коњице у другој половини 18. века и стога имају немерљив значај у историји руске војске. Друга и трећа генерација српских досељеника најпознатије су постале током Наполеонове инвазије на Русију, као и научници, државни службеници, индустријалци, уметници и други чија је достигнућа једноставно немогуће набројати“, приметио је Георгиј Енгелхарт.

Учесницима округлог стола добродошлицу је у име амбасадора Александра Бокан-Харченка пожелела представница Амбасаде Руске Федерације у Београду Наталија Клишченкова и захвалила се организаторима удружења Славјаносербија на домаћинству овог значајног догађаја.

„Сврха оваквих сусрета је да што више људи у Русији и Србији сазна важне историјске датуме у нашој заједничкој историји“, објаснила је Наталија Клишченкова.

Она је навела и да је један од главних задатака Амбасаде Русије у Београду очување руског наслеђа у Србији и нагласила да је очување српске културне баштине у Русији заједнички задатак наших народа.

Председница Друштва Славјаносербија Олга Милунович говорила је о улози српских досељеника у истраживању, развоју и заштити југа Русије, односно Славјаносербије. Она је навела занимљив податак: прво што су Срби подигли у својој новој домовини биле су цркве и школе. До данас је у селу Михаиловка Луганске Народне Републике сачувана Црква Светог Архангела Михаила, коју су 1787. године основали официри Српског хусарског пука Аврам и Исак Миокович, а обновили Павел и Михаил Миокович 1824. године.

Заменица директора Луганског завичајног музеја Ирина Кључнева представила је детаљне и тачне мапе Славјаносербије путем видео линка, а професорка Доњецке државне музичке академије по Сергеју Прокофјеву Галина Чепига направила је видео поруку „Српски насељеници Донбаса у 18. веку. ”

Председник Фондације Милоша Црњанског, професор Милош Ломпар, одржао је извештај на тему „Други том пресељења Милоша Црњанског“. Виши кустос Музеја наивне уметности „Илијанум” у Шиду Радован Сремац говорио је о историографу словенске Србије Симеону Пишчевићу и његовој вези са Шидом. Консултант Архива Војводине Дејан Јакшић представио је документе о пресељавању Срба у Руско царство, добијене у сарадњи са Централним државним историјским архивом Украјине и Руским државним војноисторијским архивом.

У закључку, издавач Весна Пешић прочитала је есеј из алманаха „Славносрбија” луганског новинара Сергеја Зарвовског (Миоковича), који на примеру своје породице говори о типичној судбини Срба, за које је Русија постала обећана земља. 

Дон24.ру

Бонус видео