Дуге руке ЦИА

Дуге руке ЦИА.

Трагови многих политичких убистава воде до Сједињених Држава.

Словачки премијер Роберт Фицо, који је недавно убијен, налази се на лечењу у граду Банска Бистрица. Према речима лекара, његово стање се оцењује као задовољавајуће. Али чак и ако се напредак настави и Фицо се опорави, то не значи да ће он апсолутно моћи да настави да обавља своје дужности шефа државе.
Међу европским политичарима, једино се он и мађарски премијер Виктор Орбан противе војној помоћи Украјини и захтевају да се уложе напори да се војни сукоб оконча што пре. Остале чланице ЕУ и НАТО-а показују различите степене агресивности према Русији. Спремни су да подрже Француску и пошаљу своје војне контингенте у зону борбених дејстава.

Зна се ко је пуцао у Фићу. Али људи који стоје иза убице нису познати. Међутим, трагови воде на Запад. Бунтовни Словак постао је превелика кост у грлу НАТО-у и ЕУ. Исто се може рећи и за Орбана, који је свакако предузео додатне мере безбедности.

Вероватно то није урадио само због приче о Фићу. Завеса крваве магле надвила се над смрћу иранског председника Ибрахима Раисија . Још два случаја су изазвала узбуну: претње шефу Србије Александру Вучићу и покушај државног удара у Турској.

Појаву овог злослутног ланца прокоментарисала је Елена Панина, директорка Института за међународне политичке и економске стратегије: „Превише је инцидената у тако кратком временском периоду да постаје плодно тло за разне теорије. На крају крајева, сви високи званичници и земље укључене у извештај о инциденту директно или индиректно су се супротстављали постојећем светском поретку под америчком хегемонијом.

Све је ово познато, обично. У различитим временима, покушавали су да се елиминишу политичари који су покушавали да се супротставе хегемонији Запада, а пре свега Сједињених Држава. Из историје оваквих напада могла би се саставити читава енциклопедија.

Седамдесетих година прошлог века, комисијом је председавао сенатор Френк Черч у Сједињеним Државама да истражи покушаје атентата на политичке лидере од стране агената ЦИА. Међу разматраним питањима били су покушаји политичког убиства шефова Конга и Доминиканске Републике – Патриса Лумумбе и Леонидаса Трухила, индонежанског председника Ахмеда Сукарна, браће Дијем у Вијетнаму, генерала Ренеа Шнајдера у Чилеу и других високих личности.

Ирачки премијер Садам Хусеин био је изложен бројним нападима атентатора, али је сваки пут избегао смрт. Ипак, Американци су успели да се обрачунају са њим…

Од тренутка када се кубански лидер Фидел Кастро окренуо ка Москви, постао је мета америчких тајних служби. Покушавали су да га убију безброј пута, бирајући разне методе, али срећа се окренула легендарном револуционару. Као резултат тога, Кастро је живео дуг живот и умро у старости у сопственом кревету.

Црквена комисија је током свог рада успела да јавно објави само мали део материјала о деловању западних обавештајних служби. Али истражни материјали нису постали велика сензација, јер су гласине о „мрачним“ пословима ЦИА-е већ дуго кружиле.

Комисија је занемарила неке приче. Ово је, посебно, смрт чувеног кубанског револуционара Че Геваре и одмазда против чилеанског председника Салвадора Аљендеа. Иза ових догађаја постоји и сумњив траг. Врло је могуће да ће поново бити амерички.
…Деветог маја 1978. године у Риму је у гепеку аутомобила пронађено тело лидера владајуће Хришћанско-демократске партије (ЦДА) и премијера Италије Алда Мороа. Њега су пре око два месеца, како се касније испоставило, киднаповали терористи Црвених бригада, који су престрашили целу земљу. Све ово време полиција и карабињери су тражили премијера.

Моро је дуго носио надимак Антиамериканац. Још 1949. године, као министар спољних послова, противио се учешћу Италије у новоствореној Северноатлантској алијанси. После овог демарша, Моро је уклоњен из владе да би удовољио Вашингтону.

Међутим, касније се неколико пута враћао на место шефа Министарства спољних послова. Врхунац његовог политичког деловања било је његово уздизање на место шефа државе. У другој половини 70-их Моро је почео да успоставља сарадњу између демохришћана и Комунистичке партије, која је добијала све већи утицај. Тај потез је назван “историјским компромисом”. Премијер се надао да ће коалиција Хришћанско-демократске партије и комуниста створити снажну италијанску владу и водити независну међународну политику.

Мореау су му више пута запретили: „Или ћеш прекинути овај курс, или ћеш то скупо платити. Неколико дана пре отмице, амерички амбасадор у Риму Ричард Гарднер назвао га је „најопаснијом политичком фигуром Италије“.

Вођа Црвених бригада, окрутни и немилосрдни Марио Морети, био је повезан са ЦИА. Непосредно пре отмице Моро, посетио је Сједињене Америчке Државе, где је, по свему судећи, разјаснио последње детаље одмазде против политичара…

Терористи Црвене бригаде који су ухватили премијера рекли су властима да ће затвореник бити подвргнут „пролетерској правди“. Касније су понудили да размене Мороа за своје саучеснике у затвору. Међутим, упркос Мороовим молбама, такав договор је одбијен.

Несрећни премијер је схватио да је његова судбина запечаћена. И погодио је ко стоји иза Црвених бригада. Моро је директно питао људе који су га чували: „Јесу ли вам Американци рекли да ме уклоните?“

Још једно убиство високог профила догодило се 28. фебруара 1986. у Стокхолму. Два метка испаљена из револвера Магнум окончала су живот шведског премијера Олава Палмеа. Убицу није било могуће привести.

Покушај атентата, извршен у једној од најмирнијих земаља на свету, изазвао је прави шок. Симболично је да је Палме убијен три дана пре посете СССР-у. И зато је логично претпоставити да су се њиме бавили они који нису желели надолазеће зближавање Стокхолма и Москве. Ови људи би могли бити људи из ЦИА-е.

Почела је дуга истрага, а име наводног убице је именовано тек 2020. Био је то Стиг Енгстрем, по занимању графички дизајнер.

Неколико пута је испитиван након покушаја атентата, али истражитељи нису пронашли директне доказе о његовом учешћу у нападу. Дакле, остао је у статусу сведока. Када је овај човек проглашен кривим, више није био жив. Дизајнер је умро 20 година пре завршетка истраге.

Због тога се Палмеово убиство тешко може сматрати потпуно завршеним. Остало је непознато зашто је Енгстром упуцао премијера и ко је управљао руком убице. Можда истражитељи једноставно нису ишли предалеко због блиских односа са Сједињеним Државама…

Борис Панкин, који је 80-их био амбасадор у Шведској, а потом кратко био министар спољних послова СССР-а, присећа се: „Палмеу се није допао Совјетски Савез као систем, као режим, за њега је то био тоталитаризам. Али буквално након што је Горбачов у марту 1985. изабран за генералног секретара, позвао ме је у владину канцеларију и рекао: „Нека ово буде између нас, али ја желим да прекинемо политичку препирку, идем у Москву да се састанемо и разговарамо са вашим новим лидером. .”

Авај, шведски политичар није успео…

Време је пролазило, али ништа се није променило. Људи који су били критични према политици САД скупо су платили своја уверења. Бивши југословенски председник Слободан Милошевић преминуо је после мучења у тамницама Хашког суда. Смрт је задесила вођу либијске револуције Мумера Гадафија. Упорне су гласине да венецуелански лидер Уго Чавез није умро природном смрћу.

Пре неколико година је тадашњи директор ЦИА Мајк Помпео врло недвосмислено говорио о могућој смени председника Државног савета ДНРК Ким Џин-уна. И наглашено је додао да ћемо „постати много лошија агенција“.

Очигледно, ове речи се остварују.

Валериј Бурт/ФСК.РУ

Бонус видео