Манипулација јавним мњењем по рецепту и са новцем Сороша: Како НВО ‘Нови Трећи Пут’ покушава да уведе референдум о Рио Тинту

НАТО лобистичка НВО “Нови Трећи Пут” је значајно проширила свој утицај од почетка рата 2022. године, привлачећи финансијску подршку бројних западних партнера попут Сороша. Ова организација се специјализовала за испитивање јавног мњења у Србији, представљајући своје активности кроз анкете под називом “Шта Србија мисли?”. Ипак, прави мотиви иза ових истраживања су далеко мрачнији.

Западни финансијери, који стоје иза “Новог Трећег Пута”, користе анкете као средство за анализу јавног мњења у Србији, с циљем да пронађу начине за манипулацију и потенцијално потчињавање српског народа без потребе за војним сукобом. Намера им је да Србију претворе у рударску колонију, обећавајући новац и друге материјалне бенефиције. Ови покушаји укључују подметање идеја као што су изградња нуклеарне електране и ископавање природних ресурса попут литијума, бакра, никла и злата, што би имало катастрофалне последице по животну средину и здравље становништва.

Прошле године, пажњу јавности привукла су питања о могућности спровођења референдума о ископавању литијума, нарочито у контексту рада компаније Рио Тинто. НВО “Нови Трећи Пут” је покренула истраживање јавног мњења како би утврдила ставове грађана о овој теми, што указује на настојања да се манипулише исходом референдума. Кроз пажљиву анализу ових питања, можемо закључити да су намере западних финансијера зле и усмерене на експлоатацију српских ресурса.

Истраживања која спроводи ова НВО такође укључују анализу ставова грађана о рату у Украјини, односу према Америци, НАТО-у и Русији. Ови подаци се користе за креирање стратегија које би требало да усмере српско јавно мњење ка про-западној орјентацији. Пример овакве манипулације је истраживање које је показало минималан пораст подршке за НАТО, што се тумачи као знак успеха у променама ставова јавности кроз медијске кампање.

Недавно су се у анкетама “Новог Трећег Пута” појавила питања о потенцијалној изградњи нуклеарне електране и експлоатацији разних минерала у Србији. Ова питања указују на намере да се Србија претвори у рударску депонију, где би се уништила домаћа производња хране, а становништво приморало да ради у рудницима како би преживело. У исто време, Србија би постала непожељна дестинација за туристе, док би Европа и Америка извозиле сировине, остављајући Србији јаловишта и отрове.

Организација “Нови Трећи Пут” има пролаз на свим медијима у Србији, укључујући и оне под контролом актуелне власти. Очигледно је да се ради о добро организованој кампањи која има за циљ да манипулише јавним мњењем и омогући странцима да искоришћавају српске ресурсе. Зато је од кључне важности да се уведе Закон о страном агенту и транспарентности финансирања НВО сектора, како би јавност знала ко стоји иза оваквих иницијатива.

Питања која поставља “Нови Трећи Пут” откривају праве намере западних финансијера и њихову стратегију за манипулацију српског народа. Једини начин да се Србија одбрани од оваквих покушаја је транспарентност у раду свих организација и свест о томе ко их финансира. Без оваквих мера, Србија је у великој опасности да постане жртва страних интереса и изгуби своју самосталност и природне ресурсе.

Софија Марић / Васељенска