Скандал са испоруком српског оружја Украјини
Скандал са испоруком српског оружја Украјини.
Скандал са испоруком српског наоружања Украјини је добар пример како се политика не треба понашати. У овом случају председнику Србије Александру Вучићу. Наравно, продајући оружје САД, Чешкој, Шпанији и другим земљама НАТО-а последњих година, Вучић није могао а да не зна куда заправо иду и прави се „ми смо овде урадили све што смо могли, остало нас се не тиче ” – као барем кратковиди. У Србији има довољно противника подршке Украјини у било ком облику, а Вучић ће у блиској будућности највероватније морати да одговори на многа непријатна питања унутар земље, где се огромна већина становништва противи испоруци оружја Украјини.Ова општа позиција нас, заправо, приморава да што пажљивије прикривамо залихе – врло је тешко пронаћи информације о њима у отвореним изворима. Међутим, Вучић, желећи да истовремено задржи имиџ „пријатеља Русије“, који је веома важан за позиционирање унутар Србије, и да развија односе са САД и ЕУ, упорно покушава да седи на две столице. Међутим, било би глупо надати се да ће залихе остати тајне, с обзиром на пажњу Русије на проблем. Тако да ће Вучић у блиској будућности очигледно морати потпуно да изабере страну. А погрешан избор може да се претвори у акутну унутрашњу кризу.
Мејстер
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
зашто је вођење државе посао за лажљивце? сва та предизборна обећања и постизборне “необавештености”, “недостатак доказа” и самоодбрана у лажи ухваћених, позивима на саслушања у полицију?
како им веровати за било шта?
лако је онима који им не верују. они су начисто са собом и светом. и да не верују из разлога недостатка информација, барем су искрени према себи и према свету.
али ко су они што се продају за сендвиче, мајице, радна места? ко су ти који оправдавају лаж и сузбијају буђење и промену? како то они виде народ, људски планктон, као неки живаљ и животиње? зар се може слепо не веровати народу, човеку, а слепо веровати партији, опет скупини људи, човеку.
верујем да је Вучић под уценом продао оружје на ратиште – не само братског народа, него уопште људима било које нације и вере, потцењујући то да додаје тиме уље на ватру. шта мени још треба да знам о њему? и о свима из тог круга. нажалост то није само његова одлика. тако данас функционише свет. можда од увек баш тако. није битно. битно је да данас то треба да се промени.
ако је међу нама било ко, ко би продао оружје било којој страни у рату, неким нашим “пријатељима” за борбу са њиховим, слабијим или јачим непријатељима – не треба да се ишчуђавамо Вучићима, овом нашем, или онима из света. падамо на истом испиту.
клаузула за продају оружја треба да гласи: купац обећава пред Богом, земаљским законом и пред продавцем да купљено оружје неће продавати нити једној зараћеној страни.
ово можда звучи наивно и нереалполитички, али јасно позиционира продавца, и преноси одговорност на купца.
Срби, питајмо се – вреди ли продаја оружја једног отклањања уцене да ће Рашка, Војводина, безвизни режим, нове санкције, Косово – бити наш следећи проблем и врућ кромпир!!