Већина Бугара наклоњена Русији и Путину, а Софија држи антируски курс

АНТИРУСКИ курс власти Бугарске не подржава већина њених грађана о чему сведоче недавни резултати ванредних парламентарних избора, чија је излазност једва премашила 30 процената.

Странке које држе русофобски курс добиле су нешто више од 17 посто гласова од укупног броја бирача.

Сад је јасно: бугарска влада не само да намеће свом народу лажни наратив мржње према братском руском народу, већ «пуца себи у ногу» економским мерама попут одустајања од руског гаса. Узгред, у својој пракси коришћења мржње према Русији и свему руском узурпатори власти у Бугарској уопште нису оригинални.

У Бугарској, као и у већини земаља ЕУ, не постоји реална политичка конкуренција због репресивне политике према партијама и друштвеним покретима који се залажу за одустајање од прозападног курса, још се стигматизују као «агенти Путиновог утицаја» и бивају прогањани. Истина, са сасвим супротним ефектом.

Европска унија својим понашањем међу Бугарима, фактички, потхрањује проруско расположење.

Стална антируска пропаганда и званична русофобија нису успеле да озбиљно поколебају ниво симпатија Бугара према Русији. Ово потврђују најновија социолошка истраживања. А експерти објашњавају да ствар није само у културно-историјској блискости Русије и Бугарске.

Компанија Ipsos Group, која је специјализовна за социолошка и маркетиншка истраживања, објавила је резултате истраживања обављеног у 18 држава Европске уније. Циљ истраживања био је да се разуме однос људи према европским лидерима.

Према подацима Ipsosа, председника Русије у Бугарској безусловно подржава 37 посто испитаника што је највећи резултат међу свим државама где је вршено истраживање. Петнаест посто испитаника било је неопредељено. На тај начин, у односу на шефа Руске државе позитивну или неутралну оцену има 52 посто истпитаника.

Међутим, «демократска» диктатура, која је успостављена у Бугарској, омогућује властима ове државе да настављају «борбу са руским утицајем» не наилазећи на озбиљни отпор у друштву.

Најновије испољавање такве политике је уништење споменика Совјетској Армији у Софији које је реализовано очигледним кршењем законодавства, као и покушаји демонтирања споменика Аљоши у Пловдиву.

У Бугарској је у току и припрема ревизије уџбеника с циљем да се из њих избаце «чињенице које уважавају Русију».

Треба имати у виду да су одмах након почетка СВО Бугари били изложени свакодневним ударима антируске пропаганде.
Бугарске телевизије се букавлно такмиче ко ће бити јачи у антируској реторици док се алтернативни став у друштву силно ограничава.
Од фебруара 2023. године у Бугарској је прекинуто емитовање већине руских телевизија. Уследили су и позиви да се затворе многи локални сајтови који «шире руску пропаганду».

Резултати истраживања, ипак, показују да је већина људи у бугарском друштву успела да остане нормална не само у односу према лидеру Русије, већ и према Русији у целини.

«Позитиван став у Бугарској према Русији има 65 одсто грађана, 15 посто је неутрално, а изузетно мали проценат има негативан став. Базна симпатија према Русији је веома велика“ — саопштила је тим поводом руски амбасадор у Бугарској Елеонора Митрофанова.

Без обзира на то, власт ради свој посао, у ситуацији кад Бугарска нема реалан суверенитет и сопствену политику па прави бесконачне уступке Бриселу и Вашингтону на штету властитих националних интереса.

Ћутке пристајући на таква дејства сопствених власти, Бугари издају своје претке, заборављајући колико је њихова држва дужна Русији.
Русија је Бугарску ослободила од турског ропства и дала јој независност.

Религиозно-историјско-етничко јединство увек је било главни осећај Бугара према Русији.

Међутим, ова држава је данас фактички лишена дела независности јер су овлашћења пренета на Брисел.

Притом животни стандард се није променио, али су се зато појавили трошкови «издржавања» Урајине и пријема миграната.

Првобитна идеја за формирање ЕУ била је еконоска, а не политичка заједница. Зато деформација овог фундаменталног става доводи до тежњи бугарског народа да се ишчупа из бриселског загрљаја јер је ЕУ тренутно огромна суперсила на чијем су челу у суштини «анонимни људи» које нико није бирао и који имају пролазни демократкси легитимитет.

Друго је питање да ли бугарски народ има снаге и храбрости да судбину своје земље узме у руке.
Можда је ипак дошло време да крене у акцију.

Владимир Басенков