Зоран Томашевић: Запад не може да победи Русију ратом, па би да је опљачка

У контексту текућег рата у Украјини, општеевропске структуре латиле су се оног што им традиционално најбоље иде од руке – пребројавања новца.

Тако је на самиту Савета Европе 17. маја 2024. одлучено да се направи Регистар штете нанете Украјини током руске агресије. Тај Регистар ће постати прва компонента програма међународног механизма за прикупљање средстава за обнову Украјине. Наравно, тешко је замислити да је Савет Европе водила жеља да се помогне сиромашним Украјинцима; циљеви стварања Регистра су прости – припремити механизме за одузимање средстава од Русије и расподелу задатака у оквиру европског сна о свом „Маршаловом плану“, који би, под изговором обнове Украјине, помогао пре свега европским привредама.

Како је у свом недељном обраћању с правом приметио председник Александар Вучић, антируски настројене људе у европским институцијама смењују само још више антируски настројени људи, тако да очигледно нема смисла чекати укидање тог Регистра.

Србија је наставила своју максимално прагматичну политику по питању руско-украјинског сукоба. Иако се Србија придружила швајцарској мировној конференцији о Украјини (што је многе изненадило после увредљиве резолуције о „геноциду” у Сребреници, коју су гурале исте земље као и конференцију у Швајцарској), одржаној без учешћа Русије, она је тамо послала шефа МСП Марка Ђурића, који се недавно вратио из САД, а не премијера и нарочито не председника.

Србија није ставила свој потпис на одлуку о прављењу датог Регистра.

Да ли је то у реду?

Прво, подсетимо да одлуке институција ЕУ за Руску Федерацију не значе ама баш ништа – Русија је из Савета Европе изашла још 2022. године. Натерати Русију на нешто ће бити могуће само ако буде поражена у рату, а у таквој ситуацији територија Европе ће највероватније бити радиоактивна пустиња.

Чак и њени најближи савезници признају да је Украјина једна од најкорумпиранијих земаља на свету, ако не и најкорумпиранија. А механизам утврђивања штете коју су направили Руси у виду обичне регистрације пријава оштећених просто вапи за пријавама о бомбардованим рудницима злата и високотехнолошким погонима. С ометањем спољњих провера Украјинци имају велико искуство – још из времена малезијског Боинга.

Али шта ће Савет Европе радити у ситуацији када је у Регистар уписана вишемилијардска штета, а Русија се опљачкати не може, поготово ако у случају руске победе остане само разорени и осиромашени крњатак Украјине? Неће ли земљама потписницама одлуке о прављењу Регистра бити предложено да помогну Украјини о свом трошку, посебно земљама кандидатима за чланство у ЕУ, у оквиру општеевропске солидарности?

Тим пре што ће у томе да од Србије, као традиционалног савезника Русије, узму што више новца, а не дају ништа заузврат бити солидарне и ЕУ, и Украјина.

Тако да нам остаје само да одобримо одлуку српских власти – ова авантура сигурно неће донети никакву корист нашој привреди.

Зоран Томашевић / Васељенска