Крај афричке куге: Ко је највише профитирао од ове лажне пандемије која је десетковала српске сточаре?!

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије донело је одлуку о укидању решења о проглашењу зараженог и угроженог подручја од афричке куге свиња у деловима централне Србије, укључујући Рашку, Моравички и Шумадијски округ. Иако се на први поглед чини да је овом мером напокон дошло до сузбијања опасне болести, иза овог потеза крије се дубока криза која је погодила српске сточаре и открива праве намере које стоје иза одлуке министарства.

Афричка куга свиња, као веома заразна вирусна болест, донела је огромне губитке у сточарској производњи у Србији. Од момента првог појављивања болести, министарство је реаговало доношењем мера којима су се прогласила заражена и угрожена подручја, што је укључивало и масовно уништавање стоке. Села попут Тавника и Бреснице била су епицентри ових мера, док су угрожена подручја укључивала места као што су Оброва, Милочај, и Цветке. Ове мере су имале за циљ спречавање ширења болести, али су такође оставиле катастрофалне последице по локалне сточаре.

Последице по сточаре

Уништавање велике количине стоке довело је до несагледивих губитака за српске сељаке који су свој живот посветили узгоју свиња. Ови пољопривредници, од којих су многи наследили овај посао од својих предака, сада се суочавају са банкротом. Многи од њих су улагали све своје ресурсе и труд у узгој свиња, те су се нашли у ситуацији у којој су преко ноћи остали без основних средстава за живот. Губитак сточарске производње не значи само губитак прихода, већ и губитак традиције и начина живота који су се генерацијама одржавали у српским селима.

Мере које је министарство донело нису биле само питање јавног здравља, већ и економске стратегије која је, чини се, имала за циљ да отвори врата увозу меса у Србију. Док су домаћи сточари трпели огромне губитке, увозници меса су видели прилику за огромне профите. Увоз меса из страних земаља, који је постао неопходан због уништавања домаће производње, доноси огромне профите онима који се баве овим послом. Неки извори указују да су ове мере у великој мери ишле на руку управо тим увозницима, омогућавајући им да монополишу тржиште и подигну цене меса у земљи.

Зашто српски сточари?

Поставља се питање зашто су српски сточари остављени на милост и немилост овим мерама. Одговор може лежати у комбинацији небриге за локалну производњу и жеље за брзим профитом кроз увоз. Министарство је, изгледа, више било усмерено на задовољавање интереса великих увозника и бизнисмена него на очување домаће сточарске индустрије.

Економске последице ових мера су вишеструке. Пре свега, домаћа сточарска индустрија је доживела колапс, што је довело до губитка радних места и смањења производње. Са друге стране, увозници меса су остварили огромне профите, што је додатно појачало неравнотежу у економији. Цене меса на тржишту су порасле, што је додатно оптеретило кућне буџете грађана. Увоз меса је постао уносан бизнис, док су српски сељак остао без основних средстава за живот.

Софија Марић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: