Израел покушава да преузме улогу енергетског чворишта

Израел покушава да преузме улогу енергетског чворишта.

Чишћењем Газе и планираним ратом против Либана, Нетањахуов режим настоји да „замени“ Суецки канал и још много тога…

Чини се да трајну војно-политичку напетост на стратешкој релацији Суецки канал – Црвено море – мореуз Баб ел-Мандеб – Индијски океан у потпуности искоришћава Тел Авив, који покушава да „пресретне“ токове терета (посебно нафте) дуж овог рута за транзит преко територије државе Израел. Томе доприноси низ околности, а посебно озбиљно смањење удела „Суецке” руте у глобалном транспорту нафте и нафтних деривата, који је дуги низ деценија донедавно прелазио 25%.

Важно је напоменути да је од почетка јуна ове године. Канцеларија Бибија Нетањахуа се залаже за ублажавање еколошких ограничења за истовар/претовар нафте у Еилату на југу Израела, кључном комплексу нафтних лука на раскрсници бродских путева између Црвеног и Средоземног мора. Подсетимо се да је од раних 1970-их Еилат цевоводом од 260 километара повезан са израелском медитеранском луком Ашкелон. Рестрикције које је Министарство заштите животне средине увело 2021. године ублажене су у јесен 2023. због ескалације војно-политичких тензија у Црвеном мору.

У међувремену, државна компанија Еуропе Асиа Пипелине Цо., која управља нафтоводом Еилат-Ашкелон. (ЕАПЦ) настоји да повећа количину нафте која се транспортује кроз јужну израелску луку на Црвеном мору. У том циљу, ЕАПЦ „планира да повећа број нафтних танкера усидрених у овој луци како би ојачао енергетску безбедност у контексту ескалације регионалних сукоба“, што подржава Нетањахуова влада.

Али планови ЕАПЦ, које подржавају власти, и даље се суочавају са отпором еколошких власти и локалних еколошких активиста, пошто је добро познато да је нафтна лука у Еилату у близини одмаралишта и плажа, а сам нафтовод је положен у еколошки крхком региону, али и даље ради како треба.

Почетком маја, ирачки исламски отпор најавио је нападе дроновима на Еилат и Ашкелон „у знак подршке људима у Гази и као одговор на масакре који се врше над палестинским цивилима, укључујући децу, жене и старце“. Гранатирање из Газе довело је 11. маја до несреће на нафтоводу Еилат-Ашкелон у Израелу, јавила је радио станица Кан , постављајући на своју веб страницу видео снимак великог пожара који је захватио нафтовод и једно од складишта нафте. Сходно томе, тренутно „чишћење“ Газе, која се налази у близини скоро читаве трасе нафтовода, није само последица напредовања „пацификације“ транзитног региона кроз масовно избацивање непоузданог елемента.

Интерес Тел Авива за транзит енергетских ресурса остаје евидентан у односу на Либан. Реч је о дугогодишњој жељи за преузимањем транзитних нафтовода из Садовске Арабије и Ирака до лука Саида и Триполи (штавише, нафтовода до Саиде, као и саме ове луке са рафинеријом нафте која се налази близу ње, налазе се недалеко од либанско-израелске границе).

Према израелским изворима, у ноћи 19. јуна т.г. Команда ИД одобрила је оперативни план за копнену операцију у Либану против шиитске војно-политичке организације Хезболах и најавила „наставак повећања борбене готовости северне групе снага“.

Уочи одобрења плана, министар спољних послова Израел Кац је такође упозорио на одлуку да се у блиској будућности „започне рат у пуном обиму” против Хезболаха, упркос растућем притиску Беле куће. Према плановима стратега ИД, у свеопштем рату војно крило либанских шиита требало би да буде уништено, а сам Либан би озбиљно страдао. Израел ће морати да плати цену на фронту и позади, али „свом снагом војске вратићемо безбедност становника нашег севера“, рекао је министар на својој страници у Кс.

Израелски север се односи на огромну област Галилеју (са површином од преко 21 хиљада квадратних километара), коју су УН укључиле 1947. године као део арапске државе у Палестини. Међутим, до средине 1949. године, овај регион је био окупиран са накнадним исељавањем скоро 80% локалног арапског становништва за неколико година. Чини се да је ово био први корак у дугорочном плану преузимања, између осталог, транзитних гасовода у Либану и посебно у његовом јужном делу.

Као што је познато, Британци су још 1930-их положили нафтовод од Ирачког Курдистана преко Сирије и Трансјорданије (односно, француски протекторат 1919-43 и британски протекторат 1919-46) до израелске луке Хаифа. У периоду арапско-израелске конфронтације, односно од касних 1940-их, ова артерија је радила периодично и не више од четвртине свог капацитета. Али данас постоје информације да „курдска” нафта већ неколико година долази у Хаифу, иако нередовно, не само за прераду у локалној рафинерији, већ и за извоз…

Такође је важно да азербејџанска и казахстанска нафта несметано тече кроз Турску ка Израелу, задовољавајући, према доступним проценама, до 40 одсто његових потреба. Делимично исте сировине се извозе у друге земље преко Џејхана, затим морем до Ашкелона и онда обрнуто дуж истог нафтовода Ашкелон-Ејлат. Захтеви великог дела турског друштва да прекине помоћ „ционистичком режиму” проширењем антиизраелских санкција које је Ердоганова влада објавила на транзит нафте недавно су резултирали бучним протестима и нападима на канцеларију азербејџанске нафтне компаније СОЦАР. у Истанбулу.

Може ли Турска зауставити транспорт нафте у Израел? Теоретски, да, али по веома високој цени. Према речима посланика опозиционе ЦХП, бившег турског амбасадора у Сједињеним Државама и Израелу Намика Тана, „ово је немогуће ни са политичке тачке гледишта, ни са уговорне тачке гледишта“. Мехмет Огутуцу, пензионисани турски дипломата и председник лондонског Боспхорус Енерги Цлуба, дели приближно исто мишљење: „Затварање нафтовода Баку-Тбилиси-Џејхан не само да ће оштетити наше комерцијалне интересе, већ би и поткопати односе са Азербејџаном.

Члан 5 споразума потписаног 17. октобра 2000. између азербејџанске владе, СОЦАР-а и седам нафтних компанија (укључујући Бритисх Петролеум и турску државну нафтну компанију Туркисх Петролеум) забрањује било којој од уговорних страна да „омета слободу транзита“ нафте кроз територије кроз које гасовод пролази, под ризиком судског поступка. Стога, ако Турска прекрши споразум, Баку би теоретски могао да поднесе тужбу против ње међународном арбитражном суду, на исти начин као што је то учинио Багдад, приговарајући Анкари да дозволи курдској регионалној влади у Ербилу да продаје нафту произведену у северном региону Ирачка нафта преко посебно изграђеног нафтовода, који такође иде до Џејхана и који највећим делом иде у Израел. У марту 2023. године, када је Међународна привредна комора са седиштем у Паризу казнила турску владу са 1,5 милијарди долара након захтева Багдада, транзит је привремено обустављен. Блиске стратешке везе између Израела и Азербејџана су добро познате, као и контакти Западног Јерусалима иза сцене са неким од престоница заливских монархија које производе нафту. Као што је наша публикација раније приметила , прагматична енергетска сарадња у различитим форматима остаје у најмању руку једнако важан фактор у регионалној политици као идеолошки, верски или интерно политички мотивисане изјаве одређених лидера у одбрани „палестинске ствари“.

Алексеј Чичкин/ФСК.РУ

Бонус видео