Зоран Томашевић: Није ли време да Србија потражи нове савезе?

Колико год новинари либералних медија писали да такозвана „резолуција о Сребреници“ Генералне скупштине УН су у ствари само речи и да она не представља никакву претњу по Србе, све се дешава баш онако како су „бадава успаничене патриоте“ упозоравале.

Све су гласније изјаве бошњачких политичара о „геноцидној Републици Српској“, све гласније нове претње Републици Српској и њеним политичарима.

И Бошњаци и њихови ментори са Запада упорни су у жељи да Босну и Херцеговину угурају у НАТО, и ако је у стално понављаној мантри о евроатлантским перспективама „евро“ део све магловитији, то је „атлантски“ реалан, и омета га само тврдоглава Српска.
Република Српска, срећом, није сама, и поред природног савезника у Београду, има савезника и у Будимпешти, који омета ЕУ и НАТО да делују као јединствени фронт против Милорада Додика.

Ако се Београд не повуче под притиском Запада и остане кинеска економска капија у Европу те поуздан пријатељ и партнер Русије, онда управо троугао Београд-Москва-Пекинг или чак четвороугао Београд-Будимпешта-Москва-Пекинг може постати стабилан политички савез глобалног значаја и позитиван пример за све оне који су тврдоглави и несагласни са бриселском диктатуром. Дати савез има све шансе за економско благостање и политичку стабилност.

Председник Србије Александар Вучић, позивајући земље региона на самосталну политику, отворено их позива да се не покоравају ничијим диктатима, па ни бриселским.

– И данас наш пут зависи од избора – да ли ћемо изабрати слободу, или сизеренство. Независност или вазалство. Суверенитет или подаништво – изјавио је Вучић јануара ове године на Светосавској академији у Скопљу.

– Јасно нам је као и њему да су мир и јединство једини начин опстанка. Баш као што је знао и да је политика вештина могућег, па је круну тражио на западу, а архиепископију на истоку. Изабрао је школу, законе, учење и ред – подвукао је Вучић.

У Декларацији Свесрпског сабора, усвојеној у јуну, Србија и Република Српска отворено су се изјасниле о недопустивости угрожавања територијалног интегритета Републике Српске и одузимања њених надлежности:

20. Свесрпски сабор наглашава да је Република Српска јединствен и недељив уставноправни субјект, који самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције у складу са Уставом БиХ – Анексом IV Дејтонског мировног споразума и чија територија не може бити отуђена мимо Устава и закона Републике Српске.

Још једном је јавно истакнута приврженост Србије и Српске политици неутралности:

28. Свесрпски сабор подржава политику војне неутралности Републике Србије у односу на све постојеће војне савезе, а са таквим политичким опредељењем потпуно је сагласна Република Српска, која ће се борити за очување војне неутралности у Босни и Херцеговини. Свесрпски сабор подржава сарадњу безбедносног система Републике Србије и Републике Српске у смислу законодавства, размене информација, заједничких обука и вежби, а у циљу постизања и очувања мира и стабилности.

Не чуди што су након покушаја атентата на присталицу независне политике, премијера Словачке Роберта Фица и отворених претњи животу мађарског премијера Виктора Орбана, уследиле не само бројне претње на адресу председника Србије Александра Вучића, већ и одлично режирана кампања против њега у прозападним медијима.

Па зар није време да Србија остави по страни евроинтеграције (не треба потпуно одустати од њих, боље је одложити их на неко време као Турци) и позабави се питањима реалнијих и пробитачнијих савеза?

Зоран Томашевић