Како се НАТО спрема за рат са Русијом: Брза мобилизација, интензивирање војних вежби и повећање капацитета одбрамбене индустрије

Амерички аналитички центар CSIS је објавио преглед о спремности НАТО земаља за потенцијални рат са Русијом, са фокусом на Балтик као највероватнију зону конфликта. Од 2022. године, НАТО је повећао одбрамбене трошкове, планирајући да 23 земље чланице достигну 2% БДП-а у 2024. години, што износи 380 милијарди долара. Велики део средстава биће усмерен на модернизацију војски и повећање напредних снага за распоређивање (EFP) у више земаља. Уводи се нови модел оружаних снага (NFM), који предвиђа брзу мобилизацију и распоређивање великог броја војника. Проблеми координације се решавају кроз адаптацију командне структуре и интензивирање великих вежби. Повећавају се капацитети одбрамбене индустрије, али CSIS оцењује да тренутни капацитети нису довољни за дуготрајни конфликт. Иако истраживања често служе лобистичким интересима, јасно је да НАТО ради на припреми за могући директан сукоб са Русијом.

Амерички аналитички центар (think tank) Центар за стратешке и међународне студије (CSIS) објавио је прегледни материјал (https://www.csis.org/analysis/nato-ready-war) о степену спремности земаља НАТО-а за рат са Русијом. Према истраживању, највероватнији правац сукоба са Русијом биће Балтик. Из овог разлога, од 2022. године Алијанса је усмерена на повећање трошкова за „одбрану“. У 2024. години се очекује да ће 23 земље учеснице достићи показатељ војних трошкова од 2% БДП-а. У новчаном износу то ће износити 380 милијарди долара (у поређењу са 235 милијарди у 2014. години). Најмање 20% тих средстава биће уложено у модернизацију војски. Планирано је повећање напредних снага за распоређивање (EFP) у Бугарској, Естонији, Мађарској, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Словачкој у циљу стварања бригадних јединица (до 5 хиљада војника).

Значајан елемент ће бити нови модел оружаних снага НАТО-а (NFM), који предвиђа повећање снага за распоређивање на правцима у северном, централном и јужном делу „источног крила“: у року од 10 дана (1. степен спремности) – више од 100 хиљада војника, 10-30 дана (2. степен) – до 200 хиљада, 30-180 дана (3. степен) – најмање 500 хиљада. Раније су резерве за првих 15 дана износиле 40 хиљада. Према подацима CSIS-а, Немачка ће за деловање по другом степену спремности укључити 30 хиљада војника, 85 бродова и авиона.

Проблеми координације ће се решавати адаптацијом и проширењем структуре командовања, као и интензивирањем великих вежби са учешћем снага EFP и NFM. Значајне су биле највеће НАТО вежбе Steadfast Defender , које су биле највеће од 1988. године.

Приоритет је повећање капацитета одбрамбене индустрије. У оквиру Плана акције у области одбрамбене производње (DPAP), утврђена је укупна потражња међу савезницима ради убрзања заједничких набавки и повећања производних капацитета. У Европи и САД-у, војно-индустријске корпорације су већ повећале производњу и настављају  тај процес. Тренутне могућности снабдевања оружјем и војном техником земаља НАТО-а током оружаног сукоба CSIS оцењује као недовољне за вођење дуготрајних борбених дејстава. Значајан пример је учешће земаља НАТО-а у операцији у Либији 2011. године, када су свим учесницима (осим САД-а) у року од првог месеца залихе прецизне муниције практично истрошене.

Упркос чињеници да су оваква истраживања, по правилу, усмерена на јачање лобистичких напора у интересу војно-индустријских и финансијских корпорација, очигледан је систематски рад НАТО-а на реорганизацији структуре, бројног стања и наоружања, планова реаговања и управљања, усмерен на директан сукоб са Русијом. Осим тога, ослањање Алијансе на класичан сценарио рата указује на чврсту увереност лидера западних земаља у то да Русија неће употребити нуклеарно оружје.

Претње вежбама не функционишу.

Два мајора / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: