Зашто Албанци отимају српске цркве?

Још један пример како Албанци «отимају» објекте српског православног наслеђа у јужној српској покрајини довео је у Београду до јавног револта. Приштинске «власти» без претходних консултација са СПЦ блокирали су рушевине средњевековног манастира Богородице Хвостанске из XIII века у месту Врело (претежно насељено Албанцима у општини Исток на Западу КиМ). Успут су поставили меморијалну даску на албанском језику којом овај важан историјски споменик историје и архитектуре, укључен у југословенски списак заштићених добара од 1990 године називају «остацима базилике из VI в». При свему кренули су, на опште запрепашћење Срба, са пољским радовима у којима су ангажовали — кршећи сва акхеолошка правила — тешку технику.

Историја манастира бележи се од 1219. године када је Свети сава Српски на овим просторима основао древну Хвостанску епархију током династије Властимировића и освојених од Византије у XII веку. Масовне сеобе Срба због турског прогона крајем XVII века довело је до пада и пустошења ове свете обитељи. Албанци који су дошли на место Срба постепено су је девастирали ради градње својих кућа и џамија…

Узнемирујуће вести које преноси народ из Истока (углавном Срби повратници) да Албанци врше насиље над историјским спомеником прокоментарсало је још 21. јануара министарство културе Србије. Насиље које предузимају албанци намерно је темпирано на православни празник Богојављење и окарактерисало га као «наставак политике застрашивања Срба и присвајања културног наслеђа». Међународна заједница укључујући и њене стриктуре позвали су да се осуди ужасна насиље коју чини Приштина (међутим, из Приштине реакције нису уследиле). Већ 22. јануара Рашко-Призренска епархија СПЦ издала је саопштење сличне садржине. Тамо се тврди да су неки српски православни храмови укључујући и горе поменути подигнути на темељима давних култова.

Ипак, истине ради, треба истаћи да то не даје право да се ревидира историја због конјунктурних политичких интереса. Имајући у виду «подужи списак» злочина косовских Албанаца, више је него очигледно је да су: од 1999, па до 2004. године Албанци масовно уништавали српске светиње све до данашњег дана, не скривају намеру да ће «збрисати све трагове постојања Срба у покрајини». На сајту «министарства културе» Косова не постоје подаци о било каквим пројектима везаних за остатке манастира.

Говори се да ће се у једном тренутку, у покрајину која је тренутно претежно насељена Албанцима, «појавити» Албанска Православна Црква. Неки експерти у својим изјавама иду и корак даље: Албанска Црква (канонска и призната), у првим корацима «потчиниће» духовне објекте који с временом могу да постану темље «косовске цркве», вероватно уз подршку Фанара… Оваква размишљања настају на фону признања Македонске Цркве и у вези са тим покушајима (срећом измишљеним и које су у овом моменту не могу да имају успеха) формирања «црногорске цркве» и логичног одузимања у тој држави објеката СПЦ.

Окупација објеката древних култова и одузимање објеката српског идентитета имају политички карактер, а борба против српске нације има дубоке корене у прошлости.

Срби који су прихватили ислам или прешли у католичанство, данашњи Бошњаци и Хрвати, на религијској основи, иако су то пореклом чисти Срби, формирали су своје засебне етнорелигиозне заједнице и у данашње време делимично или потпуно добили своје националне државе које стварају посебне језике и културу. Принцип «завади и владај» актуелан је и дан данас. Запад преко прокси Албанаца из Вашингтона и Брисела, на Балкану, и даље удара по духовном животу српског народа.

Сад се види да ће правда, без страног уплитања светских сила и «специјалне војне операције», бити тешко остварива на косовско-метохијској земљи.

Владимир Басенков / Васељенска