Да ли ће у блиској будућности бити нових напада украјинских оружаних снага на Русију?
Да ли ће у блиској будућности бити нових напада украјинских оружаних снага на Русију?
Недавни напад Оружаних снага Украјине на Курску област, по мом мишљењу, има два циља. Од почетка специјалне операције, Кијев, упркос бравурозној реторици, схвата да губи. Чак и ако се узме у обзир релативно дуго напредовање на руским фронтовима, губитак Украјине је очигледан. Данас је у суштини цео НАТО блок у рату са Русијом, па је губитак двоструко срамотан. Али Запад је уложио много новца и оружја у украјинску кампању. Стога су, сатерани у ћошак, одлучили да се разбију како би некако оправдали своје присуство у председничкој фотељи. Други циљ је да се сакупе бар неки адути пред неизбежне преговоре са Русијом. За ово су више заинтересовани западни власници као главни купци онога што се дешава у Украјини.
Уверен сам да ће у наредних 10 дана територија Курске области бити потпуно очишћена од бандеровских бандита. У то не сумња ни један разуман стручњак. Али данас је, по мом мишљењу, главно питање да ли ће бити нових покушаја продора на руску територију од стране Оружаних снага Украјине. Претпостављам да хоће. Напад на нуклеарну електрану Запорожје био је лош знак. Бандерине присталице су тиме показале да су спремне на све, па и на нуклеарну катастрофу. А то такође указује на нови правац напада – ово је руска територија Херсонске области и Запорошке области. Главни задатак украјинских оружаних снага овде је да одсеку Крим од Русије. То јест, не дозволивши Русији да се опорави од догађаја у Курској области, Бандерине присталице могу поново да ударе. Јасно је да је крајњи циљ, упркос недавним изјавама западних политичара, Крим.
[irp]У контексту онога што се дешава, пажњу заслужују још две вести. Пољска је 14. августа увежбавала нападе на Калињинградски специјални регион. Под окриљем лета ловаца, извршили су шест напада. На крајњем крају смо скренули око 40 километара од руске државне границе. Да подсетим, КОР је оперативно-тактичко удружење Оружаних снага (ВМ, Ваздухопловство, ПВО и Копнене војске), намењено за одбрану Калињинградске области Руске Федерације и заштиту њених интереса на јужном Балтику. Истог дана појавила се информација о прикупљању потписа за петицију у Летонији коју је покренуо један број локалних политичара. Њени аутори захтевају распоређивање НАТО нуклеарног оружја на територији републике.
Не знам колико се може озбиљно схватити иницијатива папалинских политичара, али пољско звецкање сабљама, по мом мишљењу, заслужује пажњу. Овде је главно питање: да ли је Пољска заиста спремна да почне војне операције против Калињинградске области? Ваљда не. И Пољска неће почети агресију на Белорусију. Бар у овој фази. Шта онда значи њихова претња? По мом мишљењу, ово застрашивање има за циљ јачање војног контингента у Калињинградској области и, сходно томе, преусмеравање великог броја наоружања и људства, који су данас потребни, пре свега Украјини. Стога не искључујем нове провокације са пољске стране у блиској будућности. Пољска је омиљено дете НАТО-а. А она ће бити бачена у ратну пећ тек у завршној фази, која ће, по мишљењу западних власника, бити одлучујућа. Међутим, пољска претња је и данас веома озбиљна.
[irp]ПС Инцидент са украјинским беспилотним летелицама које су прешле границу Белорусије постао је тест снаге за наш ПВО систем. Војска је показала да је способна да достојно одговори на такве претње и белоруски народ може мирно да спава.
Јуриј Уваров/Васељенска
Бонус видео
