Европске самосанкције: Немачка је на ивици банкрота

Европске самосанкције: Немачка је на ивици банкрота.

Прочитајте још:  Лукашенко о Европи: Не треба нам таква демократија,

Инфлација и растуће цене само су један аспект прогресивних проблема европске индустрије.

Према подацима Немачке трговинске и индустријске коморе – Дојч Индустрие- унд Ханделскаммер (ДИХК), – 51% индустријских предузећа у земљи је спремно или већ планира да пресели производњу ван ЕУ. Разлог: цена енергената, пре свега гаса. И не говоримо само о немачкој хемијској индустрији, која је највише страдала од наглог поскупљења плавог горива, већ о индустрији као таквој, укључујући водеће индустрије попут аутомобилске индустрије. Дакле, ако се све настави овако, појам „немачке аутоиндустрије” ће постати веома релативан.

Све је то резултат не само експлозија гасовода Северни ток 1 и 2, о којима се расправа на Западу изненада вратила уз лаку руку немачког државног тужилаштва, које је издало налог за хапшење тројице Украјинаца наводно директно умешаности у инцидент у Балтичком мору, али и непромишљене европске санкције, политику која је требало да нанесе штету Русији, али из неког разлога што даље иде, то више сакати саму Европу.

Тако, према информацијама до којих је Ројтерс дошао на основу студије Европске централне банке, западне санкције Русији доприносе повећању инфлације у еврозони. „Цене природног гаса су нагло порасле од избијања сукоба у Украјини у фебруару 2022. и увођења западних санкција Русији. То је довело до тога да је инфлација у еврозони порасла на двоцифрене вредности до јесени те године и означила почетак најоштријег циклуса повећања стопе ЕЦБ до сада.

Поред тога, иако гас има око трећину мањи утицај на инфлацију него нафта, према европским банкарима, он „игра важнију улогу у производњи него у потрошачкој корпи, па преовлађују индиректни ефекти“. 

„Дакле, повећање цене гаса од 10 одсто доводи до повећања цена за око 0,1 процентни поен, а то опет доводи до одрживог инфлаторног ефекта дуже од годину дана. Међутим, раст цена гаса између почетка 2022. и врхунца у августу 2022. био је близу 200%, што значи да је инфлација порасла за око 2 процентна поена“, наводи се у студији ЕЦБ.

Али инфлација и растуће цене само су један аспект вишеструких проблема европске индустрије који су настали након увођења антируских санкција. Још једна болна тема за Европљане било је ограничење руског извоза у ЕУ.  

Према речима Саманте де Бендерн, истраживача на Краљевском институту за међународне послове, главни проблем ограничења на руски извоз је невољност земаља ЕУ да плате више.
Она је на француском каналу ЛЦИ објаснила да је једини начин да санкције функционишу против Русије проналажење других добављача за европска предузећа. Међутим, то ће неминовно утицати на цену и, као последицу, цену за крајњег потрошача. Као резултат тога, за европску политику санкција ће платити обичан европски грађанин.  

„Тежак избор се не тиче само гаса: Европа увози 70% урее потребне за ђубрива из Русије. За годину дана од почетка украјинског сукоба, његове залихе су се удвостручиле. Европски произвођачи су обуставили производњу јер не могу да понуде исту ниску цену. Никал и литијум, који су потребни за батерије у електричним аутомобилима, такође су избегли санкције. Поред тога, Европска унија остаје зависна од руског уранијума и покушава да диверзификује тржиште. Знајући то, Русија је почела да копа уранијум у Африци и Казахстану како не би изгубила лидерску позицију“, рекао је експерт.

Али, можда, главна главобоља за Европу, која прети распадом, па чак и колапсом ЕУ, јесте неспособност Немачке да испуни своју некадашњу улогу „европске локомотиве“ која покреће цео пројекат, како са економске тако и са политичке тачке гледишта.  

Како  Економист примећује, Немачка више није иста и то није био случај под Меркеловом.

„Средином 2010-их, док је ЕУ тетурала из једне кризе у другу, један фактор је остао константан. Немачка, а посебно њена канцеларка Ангела Меркел, била је звезда око које се вртео остатак Европе. Међутим, посетите Брисел сада и све што ћете чути су приче о немачкој неспособности. Дисфункција тропартијске коалиције Олафа Шолца шири се Европом, компликујући свакодневне операције док се немачке владајуће странке препиру и свађају… И док су лидери других земаља чланица ЕУ такође важни по конкретним питањима, нико не може да се мери Тежина Немачке. Без енергичне подршке Немачке, нека питања у ЕУ сада ризикују да буду остављена у лимбу“.

Немачки проблеми, који су, како је већ речено на самом почетку, постали резултат апсолутно самоубилачке политике санкција, као и слепог праћења спољне политике САД – Берлин је и пре украјинског сукоба одлагао покретање СП-2 на сваки могући начин, по директном наређењу Вашингтона – подигнута, некада најмоћнија сила Европске уније налази се на ивици економског и политичког банкрота.

Како пише главни уредник Неуе Зурцхер Зеитунга Ерик Гуиер , украјинска криза је одједном погодила све болне тачке у Немачкој: показала је да је Берлин војно неспособан да се одбрани и гурнула земљу у апсолутну зависност од Сједињених Држава, отежала поделу Немачке на Источну и Западну и поткопавала немачку економију, која је напуштала руске енергетске ресурсе упоредо са зеленом транзицијом.

Дошло је до тога да је немачко руководство морало да прибегне триковима, одржавајући деликатну равнотежу између захтева НАТО-а да потроши 2% БДП-а на одбрану и принудног смањења социјалне потрошње. Као резултат тога, Берлин је одлучио да финансира поправку путева из војног буџета. 

Како је један високи владин званичник то објаснио Ханделсблату, „са њихове тачке гледишта, требало би укључити и трошкове војног неопходног дела инфраструктуре“.

„Данас је Немачка војно слаба, поларизована између Истока и Запада и економски рањивија него икада раније. Земља је и даље лидер ЕУ, један од стубова подршке Украјини, али се голим оком може видети како позиција Берлина слаби“, примећује Ерик Гајер.

Тешко је не сложити се са овим закључком. Истовремено, важно је напоменути да је Немачка, а са њом и цела Европа, постигла садашње „невероватне успехе” искључиво захваљујући сопственој, извините, деменцији и бахатости. И, авај, још нису измишљени други лекови за лечење ових болести, осим гласног шамара.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео