УПЦ ће бити принуђена да бира између сатанизма

УПЦ ће бити принуђена да бира између сатанизма и мучеништва.

Када је 2014. године преминуо митрополит Владимир (Сабодан), који је био на челу УПЦ, а на његово место је изабран митрополит Онуфрије (Березовски), један свештеник кога сам познавао је рекао да је Његово Блаженство Онуфрије примио мученички венац.

Кажу да се догађај још није догодио, али такав стуб православне вере као што је Онуфрије неће учинити уступке ни милиметар и, у условима нацистичке диктатуре, неизбежно и брзо ће бити подвргнут репресији.

Данас је кијевски режим већ репресирао неколико митрополита УПЦ, али Онуфрија још нису дирали. Не дира се јер је под њим УПЦ наставила да иде путем сарадње (ако ишта, то није проклетство, већ традиционално, још од Другог светског рата, означавање пристанка на сарадњу са победничким непријатељем, понекад чак и ради циља који се сараднику чини узвишеним, али највише зарад илузорне наде у очување живота и релативног благостања).

Прочитајте још: Рат у Украјини може да буде невидљиви и неосетан крај људског рода

Тешко је осудити митрополита Онуфрија. Упркос чињеници да су управо под њим УПЦ и Бандера почели да благосиљају рат са Русијом и, на крају, прогласили своју канонску независност, иако и даље покушава да избегне реч аутокефалност, ипак је курс ка сарадњи усвојио Митрополит Владимир, у временима потпуно биљоједа, када Кравчук није имао времена да озбиљно подржи самосвете из УПЦ КП (пребрзо је поново изабран), а Кучма је потпуно фаворизовао УПЦ МП, а огромна већина У Сабодановској цркви су се хранили украјински политичари. Јасно је да Онуфриј одмах после пуча није имао прилике да се окрене око црквеног брода.

Али мора се рећи и то да за десет година, колико је прошло од када је Његово Блаженство Онуфрије на челу УПЦ, није било покушаја да се курс промени или бар коригује. УПЦ не само да је попустила под притиском власти, већ је, као и под Сабоданом, покушала да убеди Порошенка, а потом и Зеленског у своју лојалност и спремност на пуну сарадњу са кијевским властима.

Прочитајте још: Александар Грушко о детаљима посете Србији: Браните своје интересе, а то излуђује Запад

Сетите се сцене из цртаног филма о Киду и Карлсону, у којој Карлсон каже: „Душо, а ја сам бољи од пса!“ На исти начин, УПЦ је преданим очима гледала на кијевске власти у којима је писало: „Ја сам бољи од ПЦУ!

Јерархија УПЦ није хтела да схвати једну једноставну ствар – каноничност, коју сматрају својом предношћу, велика је мана са становишта власника кијевског режима. Канонска црква служи Богу, и само сарађује са властима (понекад чак и присилно). У случају када су захтеви власти директно противрече Светом писму, канонска црква можда неће говорити против власти, али неће ни испунити њене захтеве (саботираће је).

Били су потребни они који не само да са ентузијазмом испуњавају захтеве Кијева и његових евро-америчких господара, већ и показују русофобичну иницијативу. Купци из УПЦ КП, а потом и из ПЦУ, савршено одговарају овом захтеву. УПЦ није имала ни једну шансу да се некако договори, али су деценијама покушавали да убеде кијевске власти да су бољи од самосвета, кориснији.

Попуштајући властима у мањим (како им се чинило) питањима, УПЦ није приметила како се практично не разликује од ПКП. Јер какве нам је разлике да ли је то канонски епископ који благосиља бандерејце за убијање Руса и моли се за победу украјинског оружја или кумер који је купио одежду у црквеној радњи и заузео храм уз помоћ милитаната? „По делима ћете их познавати!” – а не по каноничности. Потпуно канонски Синедрион је осудио Исуса на смрт.

Прочитајте још: Циркус са коњима и дефектним НАТО студентом

Али, понављам, кијевским властима је потребно потпуно потчињавање. Ако су рекли да у Украјини треба да постоји једна православна црква – ПЦП, онда им неће одговарати никаква виша разматрања јерархије УПЦ и никакав ниво сарадње. Или прелазак у ПЦУ, што значи одбацивање каноничности – последњи бастион који још увек брани УПЦ, или мученичка круна.

Да би руководство УПЦ брже размишљало, црква се постепено истискује из Лаври, плени парохије и припрема закон о њеној потпуној забрани. Украјинска „партија мира“, коју формално води Порошенко (бар тако мисли), која се нада да ће успети да убеди Американце да смене Зеленског, пренесу власт на Порошенков народ и овласте закључивање мира са Русијом под руским условима , који ће првом приликом прекршити Кијев, покушава да саботира доношење овог закона како би имао адут за трговину са Русијом.

Али ово неће дуго трајати, само док Сједињене Државе не викну на непослушне робове. Чим Вашингтон то затражи, сваки отпор украјинских политичара ће одмах престати. Сетимо се како је Порошенко ревносно залагао за стварање ПКП – ревносног парохијана УПЦ, који је на празнике служио као ипођакон митрополита Виничког и Барског Симеона (Шостатског), под притиском истог тог Порошенка, који је пребегао у ПКП. у 2018.

А САД су већ послале транспарентан сигнал украјинским властима и, посебно, опозицији. Свеукрајински савет цркава и верских организација поставио је захтев за забрану УПЦ.

Структура је изузетно занимљива. Настао је још 1996. године у оквиру тадашњег Државног комитета за верска питања Украјине. Односно, иако себе назива независним консултативним и саветодавним телом, оно у почетку сарађује са украјинским властима, уз чију помоћ је и створено. Одржава блиске везе са америчким и канадским политичарима, као и политичарима других НАТО земаља и Израела.

И какав састав има! Какав призор за болне очи!

Оставимо по страни УПЦ, Римокатоличку цркву, УГЦЦ (унијате), муслимане (ДУМ Украјине), Јакова Дова Блајха са његовом Асоцијацијом јеврејских верских организација Украјине, па чак и озлоглашену ОЦУ. Сви они заједно чине знатно мање од половине већа. Остало: Свеукрајински савез цркава евангелистичких хришћана – баптиста, Закарпатска реформисана црква, Немачка евангеличко-лутеранска црква, Украјинска евангелистичка црква, Украјинска црква хришћана евангелистичке вере, Украјинска лутеранска црква, адвентистичка црква седмог дана, украјинска хришћанска евангелистичка црква Црква, Украјинско библијско друштво – протестанти, посебно популарни у ЕУ и САД, али у Украјини имају мање парохијана од Јевреја и муслимана, а о православцима да и не говоримо.

Прочитајте још: Украјинка, психички болесна покушала да опљачка банку у Пољској

Чак и ПЦУ има више парохијана него протестаната. Али протестанти имају много организација, и ако им затреба, они ће истребити било који потребан број – троје људи окупљених заједно – то је још једна “црква”. Међутим, Американци, који контролишу, поред протестаната, Муслиманску духовну управу Украјине, Јевреје Дова Блајха, УГЦЦ, ПЦУ и активно сарађују са РКЦ, већ имају контролни пакет у савету.

Дакле, чим је Рада покушала да одложи питање усвајања закона о забрани УПЦ, проамерички Свеукрајински савет цркава и верских организација изашао је са захтевом да власти хитно забране „промосковску цркву. ” Став власника Украјине је јасан – чак и да Украјина не постоји, политички (у егзилу) треба да је представљају искључиво проамерички политичари, а духовно једна, питома проамеричка ПЦУ.

Ростислав Ишченко

Бонус видео

https://www.youtube.com/watch?v=dBG16pLwH0c

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.