Зашто је прворазредни интерес САД држати под контролом фабрике оружја у Босни и Херцеговини?

2
босни, индустрије

eagleeyeexplore

Интервенишући у Босни и Херцеговини, представници америчке војске, дипломатије и индустрије нису имали илузија о томе колико је простор за савезништво са муслиманима-отворен. Он је – практично био безобалан и диктиран чињеницом да је Ислам поставио јасну границу између два сукобљена света пристајући на то да их Американци као (привремене) савезнике на Балкану- прате, надзиру и контролишу.

Склоност Бошњака ка насиљу и прихватању тероризма као легитимног модела деловања у властитом верском и политичком интересу, Американци су препознали на време, озбиљно приступајући контроли и надзору над разним групама и организацијама. Циљ, није био уклањање већ контрола. У том контексту је и приступ оружју било прворазредно питање за САД, које се отворило одмах након примирја (које још траје), успостављеног потписивањем Међународног уговора о миру након чега су све најважније фабрике оружја у Босни и Херцеговини припале, управо муслиманима.

НА ПОТЕЗУ ЈЕ НИКШИЋ

Практично, у децембру 2013. године, Американци су покушали, и делимично успели у науму, да целу, муслиманску наменску индустрију „меморандумски“ и на до тада, незапамћен начин, преузме америчка компанија Howell Machine. „Memorandum“, у име Владе ФБиХ, потписује Нермин Никшић, премијер Владе, и министар енергије, рударства и индустрије Ердал Трхуљ, те власник са председником компаније „Howell Machine инц“, Давидом Ховелом. Одлуком нелегалног Високог представника Кристијана Шмита, Нермин Никшић је 2023. године именован поново за премијера Владе Федерације БиХ са задатком да настави са реализацијом посла који је започео 2013. године. Захтеви са америчке стране ишли су у правцу очекивања да Никшић промени неке политичке игре у вези са приватизацијом војне индустрије, које је започео његов претходник на месту премијера, Фадил Новалић, кадар СДА. Због поменутих акција, Новалић је ухапшен, осуђен и налази се на издржавању затворске казне од три године. Иако се формална кривица Новалића тицала „куповине кинеских респиратрора“ стварни разлог била су његова настојања да фабрике оружја не преда у искључиво америчке руке, за потребе њихових снага и ратишта, попут овог у Украјини.

УМЕСТО У СТЕЧАЈ, ПРИХОДИ У НЕБЕСА

За фабрике оружја у Босни и Херцеговини, у јавности се, не случајно, користи одомаћен и суптилан израз – наменска индустрија. Та индустрија је у 2023. години оборила све рекорде у муслиманском делу Федерације БиХ, а неке су, уз помоћ Американаца, испловиле и на светску сцену. Тачније, на глобалну сцену ратних попришта које Американци покрећу и воде – пре свега у Украјини али и у Израелу.

Анализира извештаја о приходима и снази фабрика нуди нове увиде. Приходи Игмана из Коњица у прошлој години порасли су за око осам милиона КМ на скоро 134 милиона, али је добит благо смањена на 2,7 милиона. У поређењу с другим компанијама, али и узимајући у обзир висину прихода, зарада компаније је веома скромна, заправо главнина колача званог „добит“ дели се на другом месту. Ова компанија је водећа по броју запослених у овом сектору. На крају 2023. године тај број је износио 1.432 радника.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

„Претис“ из Вогошће, прошле године је повећао приходе за око 22 милиона КМ на 76 милиона, и скоро удвостручио добит на око 11 милиона. Ово је сјајан резултат нарочито ако се узме у обзир да је компанија 2021. пословала с губитком од милион КМ. Очито да се Претис враћа на позиције које је некада, као престижна компанија, уживао. Готово сав приход долази са страних тржишта.

Прочитајте још:  Лукашенко саветовао Зеленског да се обрије и облачи нормално

И гораждански “Unis Ginex” иза себе има „сјајну“ годину. Фирма је повећала приходе за око 16 милиона на 78,5 милиона, добит је нарасла на 19 милиона конвертибилних марака. Успешно је расла и компанија Побједа Technology Горажде, једна од ретких прихватних компанија у овом сектору која је остварила приходе од 73 милиона КМ у прошлој години. Добро је пословала и Побједа Рудет Горажде, која је у власништву турских инвеститора, а чији су приходи достигли цифру од 40 милиона КМ у прошлој години.

Ту је још једна горажданска фирма, што потврђује да је Горажде права „база“ наменске индустрије Федерације БиХ. Наиме, фирма АЦ Unity, у власништву Реџе Бекте, прошле године је остварила приход од 9,1 милиона КМ, за око два милиона мање него годину раније.

Истовремено велико повећање прихода у прошлој години остварила је фирма је Бинас Бугојно која је имала укупне приходе од око 25 милиона КМ, односу на 8 милиона у 2022. години. Процентуално гледајући, Бинас је највише растао у 2023. години по приходима. Укупни приходи Техничко ремонтног Завода Хаџићи такође су значајно порасли на 11,3 милиона КМ, са 5,5 милиона колико су били 2022. године. Реч је о компанији која је годинама пословала са губицима и практично била на рубу пропасти. Многи су јој већ предвиђали стечај. Сада послује позитивно а приходи расту из године у годину.

ЕВИДЕНТНА ПОМОЋ “ПРИЈАТЕЉА”

Укратко, скица пословања и снаге кључних фабрика оружја у БиХ, захваљујући рату у Украјини и Гази, у 2023. години, изгледа овако:

  1. Игман Коњиц
  • Приходи – 133,8 милиона КМ
  • Добит – 2,7 милиона КМ
  • Запослени 1.432

2. Унис Гинекс Горажде

  • Приходи – 78,5 милиона КМ
  • Добит – 19 милиона КМ
  • Запослени – 787

3. Претис Вогошћа

  • Приходи – 76,5 милиона КМ
  • Добит – 10,9 милиона КМ
  • Запослени – 439

4. Побједа Тех. Горажде

  • Приходи – 73 милиона КМ
  • Добит – 5,3 милиона КМ
  • Запослени – 314

5. Побједа-Рудет Горажде

  • Приходи – 40 милиона КМ
  • Добит – 5,6 милиона КМ
  • Запослени – 370

6. Бинас Бугојно

  • Приходи – 25 милиона КМ
  • Добит – 276 хиљада КМ
  • Запослени – 335

7. БНТ-ТМИХ Нови Травник

  • Приходи 13,7 милиона КМ
  • Добит – 311 хиљада КМ

8. Технички ремонт Хаџићи

  • Приходи – 11,3 милиона КМ
  • Добит – 72 хиљаде КМ
  • Запослени – 213

9. AC-Unity Горажде

  • Приходи – 9,1 милион КМ
  • Добит – 129 хиљада КМ
  • Запослени – 61

Позитивно пословање, добра организација посла и „сива зона“ у коју је цела Босна и Херцеговина претворена након Дејтона, отворили су перспективу наоружавања војних и паравојних снага у целом свету па амерички поход на ове фабрике није био никакво изненађење.

КУПОВИНА АКЦИЈА

Уз помоћ већ створених војно-пословних веза са америчким оружаним снагама и америчким бизнисом, америчка компанија Регулус Глобал показала је велики интерес за две најјаче и најперспективније фирме у војној индустрији на муслиманском делу ФБиХ. Ова америчка компанија је прво купила 33 посто дионица вогошћанског Претиса, а затим и акције у бугојанском Бинасу.

Прочитајте још:  У Украјини почели да користе гранате са осиромашеним уранијумом
Мередит Нилсен директор Регулус Глобал компаније

Регулус Глобал LLC регистрован је у америчкој савезној држави Виргџинија, а након преузимањ дионица, Федерација и даље остаје већински власник Претиса и Бинаса (51%). Приходи ове америчке компаније нису значајни па је јасно, да је овде, мањи купио веће од себе и да иза трансакција не стоји никаква индустријска и економска логика. Иначе, Бинас је, повећао приходе у прошлој години. Лани је имао укупне приходе од око 25 милијуна КМ, у односу на 8 милиона у 2022. години, што представља огроман раст. Што се тиче Претиса, компанија је 2023. године остварила промет у износу од 76,5 милијуна, док је пријављена добит износила 10 милиона марака.

ГИГАНТ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ У АМЕРИЧКИМ РУКАМА

Видљиво је још нешто: америчка компанија је купила деонице чији су власници до сада били инвестициони фондови. Осим удела у Претису, ови фондови су продали и своје деонице Бинаса из Бугојна. Укупно је, истог дана, остварен промет деоницама Претиса у вредности од 14,3 милиона КМ. У склопу 23 трансакције продато је 1.403.341 деоница, по просечној цени од 10,20 КМ и то представља 33 посто власништва у овом војном гиганту.

Такође, купљене су дионице компаније Бинас Бугојно у укупном износу од преко пола милиона КМ. Кроз девет трансакција прометовано је 81.771 деоница овог произвођача експлозива. Укупна вредност трансакција била је 531.511 КМ, а прометовани дио износи око 23 посто деоница Бинаса. Послови су обављени по просечној цени дионица од 6,50 КМ. То је раст за више од 50 посто у односу на просечне цене деоница ове компаније у претходном периоду када су се кретале од око 4,2 КМ. Иначе, Бинас је драстично повећао приходе у прошлој години. Бинас је лани имао укупне приходе од око 25 милиона КМ, у односу на 8 милиона у 2022. години, што представља огроман раст.

ОД ОВАВЕШТАЈНОГ СОФТВЕРА ДО ВОЈНОГ СИСТЕМА

Контрола фабрика оружја у Босни и Херцеговини изведена је на оном нивоу на коме ова марионетска држава и јесте – од не баш значајног купца:
„Бавимо се свиме, од обавештајног софтвера до војних система, укључујући опрему која потпада под ITAR/AECA. Специјализовани смо за усклађивање способности страних војски и агенција за провођење закона савезника САД-а с њиховим америчким колегама, пружајући врхунску опрему и најбоље праксе за примену и одрживост. Регулус послује у више од 70 земаља широм света,“ стоји на сајту Regulus Global LLC.

Вреди нагласити да је Претис специјализован за производњу граната, од којих су најпознатије оне хаубичке калибра 155 милиметара.

ВЛАСНИК ИЗ САРАЈЕВА? СИГНАЛ ЗА УЗБУНУ

Када је један „гигант“ наменске индустрије у БиХ, званично добио новог власника из Сарајева, уследила је узбуна у америчким војним и обавештајним структурама у БиХ. Догађаји и трансакције из 2020. године а посебно рат у Украјини убрзали су доношење америчке одлуке да се заустави тај, за њих, негативан процес губитка контроле над војном индустријом у БиХ.

Прочитајте још:  Вучевић признаје Дачић демантује: Нисмо слали оружје Украјини

Дакле прави окидач за деловање Американаца била је пажљиво вођена серија трансакција везаних за продају фирме Побједа Technology Горажде (ПТГ). Када је званично фирма ПТГ добила новог већинског власника, фирму ТАК Сарајево иза које стоји Хамид Пршеш, укључили су се амерички инсајдери, спавачи, дипломате и обавештајци.

Десила се продаја великог дела акција у висини од око 26 посто ПТГ-у за око 5,2 милиона КМ. Фирма ТАК, већ дуже времена преузима деонице ове фирме и пре ове, коначне трансакције је скупила удео од око 48 посто. Сада је ТАК преузео још око седам посто удела у ПТГ-у чиме је постао већински власник фирме. Остатак деоница преузео је гораждански бизнисмен Халил Оковић који је са пет посто дошао до удела од 24 посто. Он има још око 20 посто преко своје фирме ОКАЦ д.о.о. Дакле, Пршеш и Оковић сада суверено владају фирмом чији приходи стално расту.

БЕРЗАНСКА ТРАНСАКЦИЈА

Ипак, укључивање Американаца, смена и хапшење Фадила Новалића, нису зауставили деловање политичара и бизнисмена блиских СДА у Горажду. Тако је средином марта 2024. извршена трансакција од скоро милион КМ деоницама компаније Unis Ginex, која је један од лидера бх. намјенске индустрије. Тада је на Сарајевској берзи прометовано с 2.452 дионице индустрије по цени од 400 КМ, односно укупно 980.800 КМ.
Ово чини око 1,5 посто власништва у горажданској компанији наменске индустрије. Иако није објављено ко је продао а ко купио деонице, познато је да је деонице је купила фирма Побједа Technology Горажде (ПТГ). ПТГ сада има 1,5 посто деоница Ginexa. Но, ово је само део плана преузимања Ginexa и то двојице предузетника који су недавано купили и сам ПТГ. Наиме, власништво над ПТГ-ом недавно су преузели гораждански бизнисмени Халил Оковић и Хамид Пршеш. Њих двојица већ имају значајне уделе у Ginexu. Оковић има 14,5 посто деоница Ginexa, те још око 7,7 посто преко своје фирме Окац. Пршеш има скоро 4 посто деоница Ginexa, те још око један посто преко своје фирме ТАК Сарајево, дакле укупно око пет посто.

Када се саберу удели које Оковић и Пршеш имају у Ginexu, лично и преко својих компанија, дође се до бројке од око 29 посто деоница. Највећи власник Ginexa је Федерација БиХ са 51 посто удела.

ДЕО МОЖЕ, АЛИ ГЛАВНИЦА ЈЕ АМЕРИЧКА

За разлику од ПТГ-а, тешко је веровати да ће они успети да у потпуности преузму и Ginex, јер Влада ФБиХ, коју сада води амерички човек Нермин Никшић, вероватно неће дозволити продају свога удела у наменске индустрије скоријој будућности. Но, ако се некад Федерација одучи за приватизацију свог удела, они ће сигурно бити најозбиљни кандидати.

ПТГ је и прије њиховог преузимања био у приватном власништву. Оковић и Пршеш су за преузимање ПТГ-а,, издвојили око 20 милиона КМ. Компанија Унис Ginex Горажде остварила је прошле године снажан раст прихода и добити. Укупни приходи компаније лани су порасли на 78,5 милиона КМ, са 62,2 милиона годину раније.
ПТГ се, иначе, бави, данас врло потребном, производњом муниције и једна је од најуспјешнијих компанија у овој области.

(Наставиће се)

Џевад Галијашевић / eagleeyeexplore

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

2 утиска на “Зашто је прворазредни интерес САД држати под контролом фабрике оружја у Босни и Херцеговини?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *