Шетња по „Руском Београду”. Меморијал ослободилаца Београда

Шетња по „Руском Београду”. Меморијал ослободилаца Београда.

Када се говори о огромном доприносу Руса развоју Србије и Балкана, не могу се занемарити догађаји из средине двадесетог века. Они су херојски пример борбе за правду и мир. Своје ослобођење од нациста тадашња Југославија и њен главни град дугују војницима Црвене армије, који су се, не штедећи животе, борили за њену слободу.

У септембру 1944. године трупе 3. украјинског фронта под командом маршала Фјодора Толбухина прешле су у Београд. Заузимање главног града подразумевало је потпуну блокаду Немаца на Балкану. Али град је бранила моћна група немачке војске.

[irp]Јуриш на Београд почео је 28. септембра 1944, али је тек 12. октобра 4. гардијски механизовани корпус под командом генерала Жданова успео да дође до моста преко Саве. Али није га било могуће заузети под јаком непријатељском ватром без великих жртава. На другој страни реке Немци су концентрисали 40 тенкова, 170 топова и минобацача, а Жданов је зауставио офанзиву, тражећи појачање.

Маршал Толбухин је у телефонском разговору потврдио да у помоћ долази део 1. групе Народне армије Југославије, коју предводи генерал Пеко Дапчевић, на шта је Жданов одговорио да му нису потребни партизани, већ ваздушна и артиљеријска подршка.

У међувремену, мала група југословенских партизана у излупаним заробљеним камионима пришла је мосту преко реке. У њима је седело неколико десетина војника, наоружаних само пушкама. У редовима је био њихов командант Дапчевић. Рекао је да је дошао по наређењу маршала Тита да са Русима ослободи Београд.

[irp]Жданов је показао руком према мосту: „Иза моста је главни град ваше Југославије. Напред!
У то време, Немци су отворили јаку ватру на мост. Видевши то, Дапчевић је одговорио: „Нисам луд да шаљем људе у сигурну смрт“.

„Па, да ли то значи да сам луд?“ – плануо је генерал. Контактирао је Толбухина и на крају разговора љутито рекао: „Ово је њихов главни град. Желе да га ослободе…Нека напредују. Нећу послати своје људе у борбу док не добијем појачање.“

Како се Жданов касније сећао, маршал је рекао: „Владимире Ивановичу, Стаљин је наредио. Партизани морају да уђу у град заједно са вашим орловима. Не жали се. Наредио вам је да их ставите на своје тенкове и кренете у напад заједно са својим војницима. Дајем вам три дана да заузмете Београд“.

[irp]Три дана касније корпус је ушао у престоницу. Током јуриша није било других трупа осим 4. механизованог корпуса и партизана. Главни град Југославије је узет по цену невероватних жртава.

Покушали су да ослободе Београд без разарања, па је јуриш изведен без снажних бомбардовања и артиљеријских удара. Нацисти су нокаутирани гранатама и митраљеском ватром. Београђани су војницима рекли где се налазе немачка ватрена места.

[irp]Град је потпуно ослобођен 20. октобра.

Маршал Тито је 28. октобра 1944. рекао:

„У биткама за Београд, војници славне Црвене армије и наши војници ујединили су се у заједничкој борби против Немаца. Улице Београда биле су заливене крвљу синова свих народа Југославије и крвљу хероја Црвене армије, синова великог Совјетског Савеза.

„Запаљени руски тенкови на београдским улицама“, писао је југословенски јавни човек Родољуб Чолаковић, „сведоче о херојству тенковских посада које нису штеделе своје животе да је Београд ослобођен уз најмања разарања.

Непријатељ је у борбама за Београд изгубио до 45 хиљада убијених и заробљених људи.

[irp]Идеја о постављању споменика борцима-ослободиоцима појавила се још 1944. године. Истовремено, на Тргу Републике у центру Београда и на другим местима широм града појавило се спомен обележје војницима Црвене армије (подигнуто је 18 великих и 32 мала споменика црвеноармејцима).

Тада је одлучено да се изгради меморијални комплекс где би били сахрањени војници обе војске. Споменик је 1954. године уклоњен са Трга Републике, а посмртни остаци војника премештени у парк.

Пројекат су израдили архитекта Бранко Бон и инжењер Александар Костић. Настао је као парк са појединачним и масовним гробницама.

[irp]На улазу се налази монументална капија са барељефом Радете Станковића, ау парку скулптура „Црвеноармејац“ Антуна Августинчића.

РТ Балкан

Бонус видео