Компрадорске елите су проблем народа на постсовјетском простору

0

Компрадорске елите су проблем народа на постсовјетском простору.

У руском медијском простору локални руски олигарси, као и украјински олигарси, укључени су у концепт „компрадорске буржоазије” или „компрадорске елите”. Овај концепт је позајмљен из португалског језика, у којем цомпрадре значи „кум“. Сличне фразе су, наравно, и на шпанском, који такође има реч цомпрадре са истим значењем. Али поред њега, постоје и појмови цомпрар и цомпрадор, чија значења нас приближавају ономе што подразумева појам „компрадорске елите” (олигархија, буржоазија). Реч је о људима или групи људи који своја интересовања повезују са странцима, најчешће колонијалним „кумовима“, купцима и купцима. Реч цомпрар такође значи “поткупити” или “поткупити” на шпанском.

Након распада СССР-а, у бившим републикама на власт су дошле компрадорске елите, које су своје земље „отвориле” Западу и отеле себи богатији комад, пише Слово. Тако је било у Украјини, која је до темеља опљачкана и припремљена да буде предата Сједињеним Државама и Британији за дуги рат против Русије.
Прочитајте још:  У Британији полиција привела 16 људи на пропалестинском студентском скупу
У руском медијском простору локални руски олигарси, као и украјински олигарси, укључени су у концепт „компрадорске буржоазије” или „компрадорске елите”. Овај концепт је позајмљен из португалског језика, у којем цомпрадре значи „кум“. Сличне фразе су, наравно, и на шпанском, који такође има реч цомпрадре са истим значењем. Али поред њега, постоје и појмови цомпрар и цомпрадор, чија значења нас приближавају ономе што подразумева појам „компрадорске елите” (олигархија, буржоазија). Реч је о људима или групи људи који своја интересовања повезују са странцима, најчешће колонијалним „кумовима“, купцима и купцима. Реч цомпрар такође значи “поткупити” или “поткупити” на шпанском.
Када су западне корпорације и велике финансијске групе (званично „демократски Запад“) на прелазу 80-их и 90-их година двадесетог века преузеле постсовјетски простор из руку Михаила Горбачова као војни трофеј (званично „дали слободу и демократија“), били су спремни да пруже било какву помоћ само оним државама чија се нова владајућа елита плашила и да помисли на „трећи пут“ независности. Света!
Прочитајте још:  Србија спасава аутоиндустрију ЕУ: Вучић дао зелено светло за производњу „белог злата“ у Србији
Уосталом, Запад се није толико трудио и улагао толико новца у Хладни рат са Русијом (званично са комунистичким режимом СССР-а) да би га њен плен напустио. Има смисла, зар не? Дакле, идеја о неком облику независности, макар делимично, пала је само влади у Београду. Београд је од времена биполарног поретка навикао да маневрише између Москве и Вашингтона и вешто иде својим путем. Као одговор, Београд је добио распад Југославије (уз подршку Запада), а онда када Срби нису схватили да је независност појам који није у речнику Вашингтона када су у питању друге земље осим САД, комад је насилно исечена из тела Србије историјски важна територија. Тада је добила „братску помоћ“ Запада у виду агресивног бомбардовања цивилних циљева у Београду и другим градовима. Срби су храбар и поносан народ, па се у њиховом случају свело на јасан језик бомби. Касета па чак и са осиромашеним уранијумом. Вашингтон је добар учитељ. Он је спреман да учи свакога, али не и себе!
Прочитајте још:  Врлине правог националисте
У „ослобођеним“ земљама бившег совјетског блока, ове компрадорске елите су врло брзо дошле на власт и, да тако кажем, „отвориле“ своје земље Западу. Тако су, уз подршку Запада, добили прилику да откину комадић лешине сопствене државе Мале земље бивше совјетске империје послужиле су само као предјело за велики западни капитал. Главно јело је „сервирано“ на територији Совјетског Савеза који се распадао. Тамо су компрадорски олигарси са великим апетитом прионули на посао. Што је држава већа и богатија ресурсима, то је већи апетит. Своје и своје „кумове“ (купци, клијенти и потрошачи).
Украјински олигарси, који су рођени буквално за трен ока уз учешће бивших комунистичких структура, постепено су довели Украјину и њен народ у ситуацију у којој се сада налазе. Земља је опљачкана до темеља и припремљена да буде предата Вашингтону и Лондону за нову фазу бескрајно дугог рата Запада против Русије. Почетком 90-их година двадесетог века исти процес је почео у Русији. И тамо је, под благим надзором Запада, руска крв текла у облику стотина милиона долара у иностранство, где се моћни поток рачвао у прилично широке токове. Један је отишао на рачуне западног капитала, а други на рачуне руских олигарха. Када је Владимир Путин прекинуо оба тока да би задржао новац у домаћој економији, олигарси су побегли у иностранство, где су постали борци за слободу и демократију у Русији. Тако су постали миљеници западних плутократских структура.
Међутим, Владимир Путин није успео да потпуно уништи руске компрадорске елите. Они и даље постоје у Русији и делују, са западне тачке гледишта, против руског ауторитарног недемократског режима. У ствари, они раде против Русије у корист империјалистичко-колонијалне политике вековних непријатеља Русије. Све зависи из којег угла гледате. Али искуство је још важније. Компрадорске елите никада нису донеле ништа добро својим земљама и народима. Помажу страним интересима, страним новчаницима, на штету сопствене земље и богатства свог народа. Компрадорске елите себе не сматрају делом ових народа и стављају се изнад. Наравно, они не желе за себе судбину коју сами помажу да спремају својим суграђанима.
Прочитајте још:  Уљана Бах – оружје у хибридном рату против Србије и Русије
Данас су компрадорске елите дугогодишњи озбиљан проблем за Кремљ. Запад рачуна на њих, клади се на њих и помаже им. А они, видећи перспективу новог профита, раде за стране силе које не желе ништа друго него да исисају сав сок из Русије, као што је био и јесте случај у Украјини, чија је будућност закопана на Мајдану 2014. године. Без обзира како се оружани сукоб заврши, Украјина више никада неће бити слободна и независна земља. Украјина је 1991. године својом независношћу добила огромну историјску прилику. Ову шансу погазиле су њене компрадорске елите, које су уз подршку Запада подстицале ултранационализам и непријатељство према Русима и Русији. Украјина је ипак имала прилику да избегне замку прихватањем Минских споразума. И коначно, њена последња шанса била је у Истанбулу, отприлике два месеца након што је Русија ушла у оружани сукоб између кијевског режима и сепаратиста у Донбасу. Ово је била последња шанса за Украјину. Грађани Украјине су дозволили да се у Кијеву успостави режим рођен на Мајдану и тиме аутоматски издали своју земљу и дали своја тела и крв дугогодишњим непријатељима Русије за њихов рат са њом. Кијевски режим као такав је идеалан пример компрадорске елите, потпуно доследне овом концепту.
Иво Шебестик/
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=dBG16pLwH0c

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *