Да ли је шеф ЦИА стигао на Балкан да заустави руски утицај?

Изненадна посета шефа ЦИА, Вилијама Бернса, Балкану изазвала је велику пажњу и бројне реакције у региону. Иако је детаљна природа његове мисије углавном остала недоступна јавности, анализе и коментари различитих актера указују на широку палету интерпретација, од којих неке отворено доводе у питање намере и утицај Сједињених Америчких Држава у овом делу света.

Из руског угла, посета Вилијама Бернса Сарајеву и његови састанци са званичницима БиХ виде се као јасан знак да Сједињене Америчке Државе настоје да ојачају свој утицај у региону, са циљем да се ограничи утицај Србије и Русије, посебно у контексту Републике Српске. Руски аналитичари ово тумаче као покушај да се спречи било какав заокрет Републике Српске ка Русији, што би могло имати далекосежне последице по геополитичке односе у региону. Овај потез се тумачи и као настојање да се одржи контрола над ситуацијом у БиХ, која се види као важна тачка америчке спољне политике на Балкану.

С друге стране, Владимир Кршљанин, који је говорио за портал Васељенска, пружа другачији поглед на ситуацију. Он сматра да су Сједињене Америчке Државе у значајној мери изгубиле свој некадашњи глобални утицај, што се рефлектује и на њихову позицију на Балкану. Кршљанин примећује да, иако САД можда још увек покушавају да играју значајну улогу у региону, њихова моћ није више на нивоу каква је била пре неколико деценија.

“”Николас Бернс ми делује као најкомпетентнији човек у актуелној америчкој администрацији. О разлозима, садржају и резултатима његовог боравка у Београду не знам ништа. Остаје ми само да се надам да је у регион (БиХ и Србију) дошао како би спречио да у за њих осетљивом периоду уочи избора, дође до геополитичких померања, односно до отвореног окретања Срба ка Русији. Једини начин да то постигне, био би да пружи уверавања да ће попустити амерички притисак на Републику Српску. Све друго са чим би могао доћи, било би контрапродуктивно за САД и њихов утицај.”

Кршљанин такође скреће пажњу на чињеницу да, иако САД можда покушавају да понове одређене стратегије из прошлости, сада више немају исти ниво мотивације и утицаја као што су имали пред 5. октобар 2000. године. Иако признаје да је унутрашњи утицај САД у Србији и даље значајан, он сматра да је због опадања њихове глобалне моћи сада лакше носити се с тим утицајем. Посебно истиче потребу да се политички и медијски утицај САД у Србији ограничи, истичући да Србија има више разлога за то него било која друга земља на свету.

“Једина је сличност у томе да Запад вековима живи по принципу “дивиде ет импера”. Сваки унутрашњи сукоб, о било чему. они ће да појачају и искористе, настојећи притом да утичу на обе (или све стране). Дакле, ескалација унутрашњих сукоба је увек лоша по нас.Али мислим да Амери сада немају ни оноликог мотива ни оноликог глобалног утицаја, као пред 5. октобар. Унутрашњи утицај у Србији им је већи, али због пада њихове глобалне моћи, са њиме некако излазимо на крај. Наравно ја сматрам да њихов политички и медијски утицај овде треба законом забранити. За то имамо више разлога него било ко на свету.”

Међутим, то не значи да ће Сједињене Америчке Државе одустати од својих амбиција на Балкану. Напротив, постоји јасна намера да се ограничи руски утицај, било кроз дипломатске притиске, економске санкције, или чак преко покушаја да се створе унутрашње тензије и сукоби у земљама попут Србије и Босне и Херцеговине. Кршљанин упозорава да ће Запад, у свом настојању да задржи доминацију, вероватно користити сва расположива средства, било то милом или силом.

Ипак, важно је напоменути да данашња геополитичка сцена није иста као она из 2000. године. Ситуација је далеко сложенија и непредвидљивија, са новим глобалним играчима и различитим интересима који утичу на регионалне односе. Србија и Република Српска данас имају више простора за маневар у својим спољнополитичким одлукама, а подршка Русије им пружа значајну заштиту од једностраних западних притисака.

Самим тим, посета Вилијама Бернса може се видети као део ширег напора САД да поново учврсте свој утицај у региону и спрече даље јачање руског присуства на Балкану. Иако Сједињене Америчке Државе остају значајан фактор у међународним односима, њихова способност да диктирају догађаје на Балкану више није загарантована као у прошлости. Супротстављање руским интересима у региону и покушај да се Србија и Република Српска задрже под контролом, постаје све већи изазов за америчку спољну политику.

Софија Марић / Васељенска