Бивша Џамахирија: ко је главни у Либији?

Бивша Џамахирија: ко је главни у Либији?

Контрадикције између Запада и Истока доприносе распаду земље.

Питање назначено у наслову никако није празно. Ако је пре револуције од 1. септембра 1969. Либија била монархија, онда се уместо краљевине појавила држава демократије – Џамахирија, а вођа бескрвног пуча М. Гадафи почео је да се назива вођом револуција. Као резултат дослуха Запада и накнадне оружане интервенције, Гадафијев режим је елиминисан силом, земља је уроњена у понор грађанског рата и назадовала у свом развоју на много деценија.

Као резултат тога, на територији званој „Либија“ развио се плуралитет власти, са две „националне“ војске, две владе и огромним областима где ни једно ни друго није признато. Са формалне тачке гледишта, међународна заједница признаје легитимну власт у Триполију (Влада националног јединства – ГНУ), али њена стварна овлашћења се не протежу чак ни на главни регион.

Почетком августа, источни парламент, Представнички дом под вођством Агиле Салеха, одлучио је да прекине овлашћења ПНУ и такође је издао саопштење да је само Представнички дом легитимна влада у земљи. Ово није први напад законодаваца на ГНУ, а шеф владе у Триполију Абдел-Хамид Дбеибах га је релативно лако одбио. Он се обратио УН за подршку и састао се са замеником шефа мисије УН у Либији Стефани Кури. Дбеибах је рекао да легитимитет његове владе почива на одредби садржаној у привременом уставу – ГНУ ће изгубити своја овлашћења тек након одржавања избора у Либији. Дбеибах је додао и да одлуке и изјаве Представничког дома треба сматрати мишљењем једне од политичких снага у земљи.

Проблем легитимитета погађа и друге гране власти. На пример, у августу су одржани избори за председника Врховног државног савета (ВДС). Кхалед ал-Мисхри, који је раније обављао ову функцију и уступио је прошле године Мохамеду Такалеу, поново је постао. Значајно је да је био испред свог противника за 1 (један) глас, што такође указује на однос снага. Када извршни орган (тачније, један од органа) директно игнорише одлуке законодавног тела и заправо их не признаје, заиста је тешко схватити ко је власт у држави? Одговор на ово питање звучи потпуно другачије од самих Либијаца, у зависности од њиховог станишта и припадности једној или другој групи. Ове замршености је утолико теже разумети страним силама које тајно или отворено покушавају да утичу на развој ситуације, пратећи искључиво своје интересе и не схватајући на кога да се кладе.

Истовремено, „власти“ различитих делова некадашње Либије са неповерењем и љубомором посматрају покрете својих противника. Тако је недавно избио дипломатски скандал између ГНУ-а и Египта – повод је била чињеница да је премијер Мустафа Мадбоули примио шефа источне владе Осаму Хамада у Каиру, што је у Триполију важило за званично признање од Египта истрчао је након што се фелдмаршал Калифа Хафтар састао у свом штабу у предграђу Бенгазија са директором египатске Генералне обавештајне управе Абасом Камилом. Након тога, ГНУ је одлучио да одмах протера три египатска дипломата.

Јасно је да Египат нису САД, а још мање Француска, Италија или Турска, које су стационирале своје војне контингенте у Либији. И стога, Либијци периодично праве приклоне Русији, не излазећи, међутим, из оквира дипломатског протокола. Русија, која је релативно недавно отворила своју амбасаду у Триполију (неколико соба у хотелу Радисон Блуе), после дуже паузе, уверава у намеру да отвори конзулат у Бенгазију за остатак. У међувремену, две либијске војне делегације су позване у Москву да учествују на форуму Армија 2024 (одржаном у Патриот парку од 12. до 14. августа).

Исток је представљао начелник Генералштаба Либијске националне армије, генерал-мајор Калед Хафтар, који није штедео на интервјуима и изјавама новинарима: „Ове године на изложби је представљено много примерака најновијег наоружања. Наша војска користи руско оружје и планира да у будућности купује оружје од Русије. Сада смо заинтересовани за системе противваздушне одбране и настављамо да пратимо развој беспилотних возила и наоружања. Либија је веома велика земља и потребан нам је прилично велики број беспилотних возила да контролишемо наше границе. Главни задатак либијске војске је уједињење земље. Захвални смо Русији на помоћи у нашим напорима на овом путу. У интервјуу агенцији РТ, фелдмаршалов син је говорио о односима са Русијом на нивоу војног и спољнополитичког ресора. Према његовим речима, односи две земље развијају се још од времена СССР-а, али су пре око 8-9 година ушли у нову фазу, посебно због одржавања совјетског наоружања које се налази у Либији. Сада су односи веома добри на свим нивоима. „Што се тиче обуке кадрова, у Русији је ове године дипломирао велики број официра свих специјалности. Они су у морнарици, ваздухопловству и противваздушној одбрани“, рекао је он.

Форуму је присуствовао и још један истакнути војсковођа, начелник другог Генералштаба, односно главнокомандујући Оружаних снага ПНУ, генерал-потпуковник Мухамед ал-Хадад (на снимку). За разлику од фелдмаршаловог сина, стигао је у војној униформи, у пратњи групе генерала, јасно наглашавајући његову важност. Био је много мање речит, и није имао много о чему да прича – о свему се већ разговарало и одлучивало на другом месту.

Непосредно пре пута у Москву, генерал Ал-Хадад је са замеником команданта Афричке команде САД (АФРИЦОМ), генерал-потпуковником Џоном Бренаном, разговарао о наставку и проширењу сарадње у обуци либијских војних специјалиста. Наравно, ради обезбеђења безбедности и постизања јединства у Либији.

Антон Веселов/ФСК.РУ

Бонус видео