„Еколошки тероризам“. САД траже начин да елиминишу Хуте путем пуномоћја

„Еколошки тероризам“. САД траже начин да елиминишу Хуте путем пуномоћја.

Активност Хута у Црвеном мору наставља да расте. Проирански покрет Ансар Алах извео је више од стотину напада користећи балистичке ракете, беспилотне летелице и беспилотне чамце у десет месеци „поморског рата“.

Ескалација у Црвеном мору утицала је на интересе 65 земаља и 29 великих енергетских и бродарских компанија. Упркос покушајима да се утиче на Хуте, није могуће смањити њихову активност у Црвеном мору.

Није изненађујуће што противници покрета траже нове начине да их контролишу.

Танкер раздора

Недавни напад Хути на грчки танкер МВ Соунион изазвао је велику буку. То није био први случај да је теретни брод до тада био озбиљно оштећен, Хути су већ послали најмање два теретна брода на дно (Тутор и Вербена) и умало потопили танкер Марлин Луанда. Ипак, светским медијима се проширио снимак запаљеног МВ Соунион.

У тренутку напада, у танкеру, који је „претрпео критичну штету на резервоарима“, могло је да се налази до 150 хиљада тона нафтних деривата. Ово је вероватно цурење учинило једним од највећих у историји региона.

Наравно, цифра је још увек далеко од „нафтне апокалипсе“ из 1991. године, када је у водама Персијског залива истовремено завршило и до 11 милиона тона нафтних деривата, али ово је био први случај загађења мора у последњих година.

Упркос чињеници да нису изнети објективни подаци о идентификованим цурењима, САД активно промовишу тему катастрофе у Црвеном мору, оптужујући Хути за еколошки тероризам.

Истовремено, како је саопштио Пентагон, ирански опуномоћеници су намерно погоршали ситуацију спречавајући тегљаче да приђу запаљеном танкеру и претећи да ће ударити спасилачке бродове.

Запад такође верује да су Хути изабрали МВ Соунион као свету жртву: јављено је да се након ракетних и дронова на танкер, група бораца укрцала у њега и поставила експлозив како би даљински дигли брод у ваздух и гарантовали цурење. .

Међутим, представници покрета оспоравају оптужбе. Према њиховим речима, штрајк је био контролисан и у Црвено море нису улазили нафтни производи, тим пре што би евентуално изливање нафте угрозило безбедност целог Јемена, укључујући и територије које контролише Ансар Алах.

Осим тога, Хути нису ометали евакуацију посаде погођеног брода, а такође су се сложили да дозволе – после извесног разматрања – вучу пловила у зону пожара на мору. Међутим, под условом да Вашингтон и друге западне силе не искористе ово смирење да изврше провокације.

Ситуација са МВ Соунионом је на много начина слична мартовском инциденту који укључује оштећење подморских оптичких каблова у близини Јемена. У то време Хути су такође били оптужени за терористичке активности и ометање радова на поправци.

Иако је Ансар Алах био спреман да помогне у пуштању страних фирми у „погођено подручје”, под потпуним надзором над њиховим акцијама од стране јеменских снага безбедности.

Крајњи циљ оваквих медијских акција је сасвим јасан – обезбеђивање статуса Хута као неспособне странке, окретање њихових суседа у региону против њих, и тиме провоцирање иранских заступника у сукоб са другим државама Блиског истока.

Туђим рукама

И поред присуства великог броја инструмената утицаја (укључујући силу), САД још нису у стању да учине ништа да се супротставе активностима Хута.

Ваздушни удари на инфраструктуру покрета нису донели значајније резултате, а присуство моћних поморских мисија у региону – „Чувар просперитета” и „Аспидес”, чији се састав стално јача – само повећава узбуђење иранских опуномоћеника.

Хути са завидном редовношћу гађају не само цивилне бродове, већ и ратне бродове (укључујући и носаче авиона), чиме нарушавају имиџ коалиције.

У условима када Сједињеним Државама недостаје снаге да самостално утичу на Хуте, у први план долазе регионални партнери — Саудијска Арабија и УАЕ. Њихово коришћење за одлагање снага Ансар Алаха изгледа као ризична, али примамљива опција.

Штавише, и мартовски квар подморских каблова и инцидент са МВ Соунион представљају претњу по безбедност арапских монархија и оне ће пре или касније бити принуђене да одговоре на то.

Међутим, Арапи не журе да се у потпуности врате јеменском сукобу.

Саудијска Арабија је најактивнија у избегавању заоштравања са Хутима. Ријад је избегавао учешће у америчко-британским и израелским операцијама одмазде, а да чак ни својим партнерима није обезбедио „аеродроме за скок“.

Уз то, Саудијци су без много ентузијазма дочекали поморску мисију Чувар просперитета, сведевши своје учешће у њој на номинално.

УАЕ су много одлучнији. Хути „поморски рат“ нанео је штету економском благостању земље: обим транспорта кроз луке УАЕ смањен је за више од половине у односу на период пре кризе, а националне компаније одговорне за организовање бродарства претрпеле су значајне губитке.

Поред тога, имајући у виду блиске пословне везе између УАЕ и Израела, Абу Даби је подразумевано „на нишану“ за Хутима, као што су представници покрета више пута понављали. До сада је Иран, са којим су УАЕ успоставили „хладни мир“ у односима, успевао да обузда ревност својих оптужби.

Међутим, с обзиром на стратешку аутономију Хута, чак ни Техеран не може да гарантује апсолутни мир Емиратима.

Коначно, УАЕ су жељни да се освете у борби за утицај унутар Јемена. „Јужна елита“, подигнута уз учешће Абу Дабија, никада није успела да се одвоји током акутне фазе сукоба (иако је неколико пута проглашавала независност Југа), а током мирног периода нашла се потиснута од Саудијцима да управљају „уједињеним Јеменом“.

Стога, Емирати треба некако да ојачају ауторитет јужњачких генерала – а операција против Хута (која ће такође омогућити Абу Дабију да суштински остане ван сукоба) је сасвим погодна за то.

Вашингтон и Абу Даби би ускоро могли да искористе снаге Емирата у Јемену да одврате Хути од поморских операција.

О овој намери сведочи, на пример, чињеница да су јужњаци изненада поново почели да концентришу снаге дуж линије додира у спорној провинцији Дали, иако су неколико месеци раније постигли договор са Ансар Алахом о међусобном повлачењу јединица. .

Неколико тенкова преосталих у служби јужњака такође се пребацује у то подручје, што указује на озбиљност намера емиратских опуномоћеника.

Да би остварили своје циљеве, САД и УАЕ ће морати само да испровоцирају Хуте на сукоб са јужњацима како би оптужили проиранске агенте за ремећење насеља у Јемену.

Ово не само да ће Хутима одвратити пажњу од успостављања равнотеже интереса унутар земље, већ ће и на неко време одсећи земљу испод ногу Техерана, који ће бити приморан да успостави ред у редовима „Осовине отпора“ и објасни себе арапским монархијама.

Наравно, таква комбинација неће у потпуности зауставити „поморски рат“. Међутим, то ће постати још један елемент имиџа „глобално опасних“ Хута, на основу чега ће Вашингтон наставити да шири коалицију како би се супротставио и иранским проксијима и самом Ирану.

Леонид Цуканов/Васељенска

Бонус видео