Ведомости: Шта су се у Београду договорили Макрон и Вучић
Ведомости: Шта су се у Београду договорили Макрон и Вучић.
У петак, 30. августа, завршена је дводневна посета француског председника Емануела Макрона престоници Србије Београду. Као резултат преговора са председником Србије Александром Вучићем, потписано је 12 билатералних споразума у економској, социјалној и хуманитарној сфери, наводи се у саопштењу на сајту председника Србије. Централни је био први уговор у српској историји за куповину 12 француских борбених авиона Рафале и „сродне робе и услуге“.
Ведомости су се осврнуле на резултате Макронове посете Србији.
Рафале поред МиГ-ова
Како се наводи у саопштењу за јавност највећег војно-индустријског концерна у Француској, Дассаулт Авиатион, његов извршни директор Ерик Трапије потписао је 29. августа уговор са српским министром одбране Братиславом Гашићем.
„Захваљујем се српским властима на поверењу које су нам указали избором Рафала и потврђујемо нашу посвећеност њиховој интеграцији у српску војску“, цитира Трапијера прес служба Даса. Модификације француских аутомобила се не откривају. Како преноси АФП, уговор је вредан „до 3 милијарде евра”.
Ваздухопловство Србије се тренутно ослања углавном на совјетске ловце МиГ-29. Према аналитичком годишњаку Војни биланс за 2023. Београд их је имао 14 у различитим модификацијама, односно скоро исти број колико ће бити купљен Рафал. То може указивати на могућу замену МиГ-29 француским авионима. Србија је постала осми страни клијент Дассаулта (међу великима су Египат, Индија и УАЕ).
[irp]Важно је разумети, објаснио је за Ведомости заменик директора Економског института Руске академије наука Михаил Лобанов да је овај уговор, заједно са пратећим услугама и испоруком компоненти, дугорочан и може трајати 10-15 година. , упркос чињеници да ће авион званично бити испоручен 2028–2029.
„Наредити ловцима француске производње да утоваре овај војни концерн је, наравно, главни циљ посете“, каже Лобанов.
[irp]Вучић је касније куповину Рафала објаснио немогућношћу куповине војних авиона од Москве. „Сад су напади на мене из Србије, зашто то радимо са Француском, а не са Русијом, Кином и још неким. И питам: како мислите да ће нам Руси сада дати авионе, како ће ови авиони доћи до нас?“ – рекао је председник Србије.
Истовремено, иако је Србија претходних година куповала француске МАНПАДС Мистрал и француско-немачке хеликоптере Х-145М, земља је 2024. године од Русије добила систем за електронско ратовање Репелент. Поред тога, НР Кина снабдева Београд системом ПВО ФК-3.
[irp]Кремљ је заузврат неутрално реаговао на куповину борбених авиона од Србије. „Ово је избор наших српских пријатеља. Наравно, свака земља се руководи економским и другим разматрањима када доноси такве одлуке“, рекао је новинарима 30. августа секретар за штампу руског председника Дмитриј Песков.
Према речима Анастасије Малешевић, истраживача Института за међународне студије МГИМО, таква реакција не би требало да изненађује: званичан став Кремља увек звучи као да се Русија не меша у односе Србије са ЕУ, већ само доживљава НАТО као претња. Али овде не говоримо о придруживању савезу или организационој интеграцији са њим.
„Продаја Рафалеа Београду не личи на радикалан политички гест: Француска је позната по својој неселективности у снабдевању оружјем. Макрон би сада такође разговарао о стратешком партнерству са Саудијском Арабијом, ако буде потребно“, сматра Малешевић.
Према њеним речима, Србија има ограничен избор потенцијалних добављача, а чини се да је Француска политички најприхватљивија: суседне Хрватска и Грчка су недавно направиле сличан избор.
Атом и литијум
Међу 12 потписаних докумената, још један значајан споразум био је меморандум о разумевању у области мирољубиве нуклеарне енергије. Француска и њен државни концерн ЕдФ, са којим је Влада Србије директно потписала документ, лидери су нуклеарне индустрије у ЕУ.
„Србија неће имати довољно струје за десет година ако не буде користила нуклеарну енергију“, рекао је Вучић (цитирано из његове прес службе). Штавише, раније, 24. августа, осудио је српско руководство бивше Југославије, које је одлучило да изгради нуклеарну електрану само у Словенији – станицу Кршко, која ради од 1983. године, америчко-немачког дизајна (продужено до 2043. године).
Према Лобанову, ово је „још један корак“ ка разматрању изградње нуклеарних електрана француског дизајна у земљи у будућности. Претходни корак био је мајски договор током Вучићеве посете Француској о сарадњи са француском државном енергетском компанијом. Поред тога, споразум са Француском развојном агенцијом јасно има за циљ да помогне енергетском сектору Србије да испуни европске стандарде зелене транзиције.
Један од 12 докумената о партнерству и сарадњи такође покрива „истраживање и развој критичних и стратешких минерала“. „Србија, осим литијума, у наредним годинама неће моћи да испоручи ништа од стратешки важног за Француску и Европу у целини, па се сарадња на минералним ресурсима тиче управо ње“, сматра Лобанов.
[irp]Претходно је Влада Србије вратила лиценцу аустралијско-британском Рио Тинту за развој највећег европског налазишта литијума (неопходне сировине за производњу батерија за електрична возила) уз улагање од 2,4 милијарде долара активисти 2022. Њена обнова изазвала је масовне протесте у Србији протесте.
Позив на раскид са Москвом
Али поред војно-техничке и економске сарадње, Макронова посета је имала и јасан политички подтекст. Ово је посебно важно јер се Београд нада чланству у ЕУ, што је Вучић више пута рекао, иако не без негодовања на фактичко „замрзавање“ тог питања. Француски председник је на овај фактор отворено указао у програмској рубрици српског листа Политика на дан свог доласка у Београд. Тамо је Макрон написао да се Србија, у позадини сукоба у Украјини, суочава са питањем избора између Брисела и Москве, као и са „потребом да заједно са Европљанима одржи јединствен фронт против Русије“.
[irp]Идеја да Србија мора да избалансира моћ и да буде виђена као пион за жртву је „само илузија“, рекао је Макрон „Само под окриљем ЕУ, унија суверених држава које деле исту визију за своју будућност, може“ Србија може да остане Србија“, написао је француски председник. Макрон се такође пожалио да европске интеграције привлаче Србе, упркос географској близини, „не онолико колико бисмо желели“.
О Косову и останку Срба, Макрон је у својој колумни само поменуо да мањина има право да тамо живи, чувајући своју културу, али поштујући закон. Истовремено, Француска је признала Косово буквално дан након што је прогласила независност 2008. године.
[irp]Србија је економски снажно везана за ЕУ: према Евростату, трговински промет Београда са заједницом је највећи и 2023. године износио је 39,07 милијарди евра – више од половине укупне спољнотрговинске размене земље. Француска се налази у првој другој десетој као трговински партнер Србије међу појединим земљама заједнице и није кључни инвеститор у земљи, за разлику од Немачке или Кине, напомиње Лобанов. Иако се инвестиције Париза у српску индустрију не могу назвати безначајним – реч је о 850 милиона евра, а укупно – 1,2 милијарде евра у српску привреду, појашњава он.
Истовремено, на заједничкој конференцији за новинаре у четвртак увече, Вучић је одговорио да, упркос Макроновој жељи, Београд није увео санкције Русији. „Ми то нисмо урадили и не стидимо се својих одлука“, рекао је председник Србије. „И не желим да вам се правдам за ово. Своје политичке кораке објашњавам свом народу“, нагласио је Вучић.
Како наводи Малешевић, Макронова посета Србији била је одавно планирана и сада нема разлога да се говори о оживљавању процеса евроинтеграција Београда у замену за напуштање политике неутралности према сукобу у Украјини. Штавише, сада су ови позиви праћени прилично строгим оценама Србије у француској штампи као ауторитарне земље“, приметила је она.
