Ексклузивно: Како су антилитијумски протести завршили у раљама службе

Иако су грађани полагали велике наде да ће протести против експлоатације литијума, који су протеклих недеља и месеци организовани широм Србије, бити истинског општенародног карактера, и да ће принудити државно руководство да одустане од идеје ископавања литијума, догодило се потпуно супротно.

Наиме, служба је у међувремену успела да потпуно упропасти протесте, врбујући и инструментализујући сваког ко би макар покушао да се у протестном миљеу истакне као лидер.

Подсетимо, тако, да је активиста удружења „Не дамо Јадар“ Златко Кокановић, који се међу првима испрофилисао као лидер протеста, пре извесног времена био на „пријатељском“ разговору у службеним просторијама БИА, где је послужен храном, пићем и цигаретама, при чему, иако познат по изузетно оштрој и запаљивој реторици, никада није привођен.

Осим њега, намеће се и питање оснивача покрета „Еко стража“ Бојана Симишића, који је током два месеца, колико је провео на летовању на егзотичној туристичкој дестинацији, из иностранства усмеравао своје сараднике да прибегну радикалнијим видовима протеста, због чега је било сасвим очекивано да ће барем бити приведен на информативни разговор по повратку у земљу. Међутим, то се није догодило, па Симишић наставља да без икаквих препрека и ограничења посећује београдске угоститељске објекте, што само по себи наводи на закључак да се и он нашао у мрежи сарадника службе, са крајњим циљем да обесмисли и растури протесте.

Као још једно велико разочарење и својеврсно „кукавичје јаје“ треба поменути и организатора протеста „Буком против диктатуре“ Срђана Жунића, који је потпуно избагателисао идеју одржавања протеста испред зграде Председништва. Наведено временски коинцидира са чињеницом да јавни извршитељи, који широм Србије више него експедитивно поступају у ситуацијама када треба иселити људе који нелегално користе неки стамбени простор, Жунићу допуштају да без икаквих последица узурпира стамбени простор који није његов, што такође побуђује велику сумњу у “опозициони” карактер његовог деловања.

Овај списак би се сасвим сигурно могао ширити и даље, али је суштина иста, и своди се на следеће питање: докле ће слободоумни грађани допуштати да буду изманипулисани од стране разноразних „еколошких“ активиста и других самозваних жртава репресије, којима од наводних притисака и прогона власти не фали ни длака с главе?

Васељенска