Породице српских жртава не верују Суду БиХ

Породице српских жртава не верују Суду БиХ.

Суд БиХ потврдио је оптужницу против Рамиза Дураковића, бившег команданта 43. бригаде тзв. Армије РБиХ, која га терети за злочине почињене над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године. Ово је једна од неколико оптужница које је правосуђе на нивоу БиХ, кад су у питању српске жртве,  одигло са закашњем од три деценије и више, а које су још увек без коначног исхода. Управо из тог разлога су и породице убијених Чајничана с мало оптимизма дочекале вест о потврђивању оптужнице против Дураковића, јер су и оне, као уосталом и комплетна јавност у Републици Српској, већ одавно изгубиле поверење у Тужилаштво и Суд БиХ.

Објективно суђење и изрицање заслужене казне за злочин над српским цивилима у Чајничу не очекују ни у Републичкој организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила. Председник те организације Исидора Граорац каже како се боји да је оптужница против Дураковића само једна у низу која неће довести ни до чега и да служи за „мазање очију јавности и породица страдалих”.

„Имамо, нажалост, врло мало завршених процеса са задовољавајућим казнама. У већини случајева сведоци смо фарсе да нам се у лице смеју ти исти који су сејали смрт на нашим просторима. Исто тако сведоци смо да злочинци одмарају, летују, слободно шетају (осуђени Сакиб Махмуљин, на пример, који је побегао у Турску), а жртве су под земљом, породице тугују и питају се да ли оне мање вреде, да ли њихов живот мање вреди”, каже Граорчева.

Она указује и на чињеницу да Дураковић има, осим држављанства БиХ, и држављанства Немачке и Србије па отуда не искључује могућност да би и он могао побећи.

Дураковић је оптужен, како преноси БИРН, да је као командант 43. бригаде тзв. Армије РБиХ, одговоран јер је „знао за почињене злочине на подручју Чајнича, а није предузео нужне и разумне мере да казни починиоце”. Из Тужилаштва БиХ раније је потврђено да је Дураковић „осумњичен да је 14. фебруара 1993. године учествовао у нападу на три чајничка села у којима је убијено 11 српских цивила, углавном старијих особа, као и једно дете. Најстарија жртва имала је 73, а најмлађа 14 година”.

Душанка Станишић/Политика

Бонус видео