Уставни суд БиХ кува по рецептима из Сарајева

Истакао је ово за “Глас Српске” правник Огњен Тадић, коментаришући најновију одлуку овог, како га је назвао,  отуђеног правосудног тила и центра моћи, које је прије пар дана оспорило и Изборни закон Републике Српске. Према Тадићевим речима, судије крњег Уставног суда, у ком и даље седе иностране судије које је требало одавно да оду, свесне су да је неуставно све што раде па и одлуке које доносе, али и даље доносе спорне одлуке, јер су под директном контролом појединих иностраних центара моћи и бошњачких партија.

Тадић упозорава и да крњи Уставни суд БиХ већ скоро две године неуставно ради па су самим тим и одлуке које се доносе као на штампарској траци – незаконите и неуставне, поручујући да је ово правосудно тело највећи рушилац Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ, јер се систематски оспоравају, односно отимају готово све надлежности Српској па чак и оне које су Уставом БиХ јасно дефинисане.

Рушење темеља

Како је истакао, због оваквих и сличних политичких игара, власти у Републици Српској су и донеле Закон о непримењивању одлука овог суда, док се не донесе закон који ће регулисати његов даљи рад.

– Врше се отворене подјеле кроз неуставне процесе централизације, што од БиХ прави нефункционалну државу. Иако је један од захтјева Брисела за пријем у Европску унију доношење закона о Уставном суду БиХ, с којим би се окончао рад иностраних судија у овом правосудном тијелу, то се очигледно свјесно одуговлачи у недоглед. Ово није ништа друго до један математички игроказ у настојањима да се остваре одређени циљеви – истакао је Дмичић за “Глас Српске”.

Упозорава и да без правне државе и елементарних принципа владавине, те досљедног поштовања устава земље, неће бити ни јаких темеља па самим тим ни демократског и стабилног политичког друштва у БиХ.

Химна и имовина

У једној од својих посљедњих одлука крњи Уставни суд БиХ ставио је ван снаге Изборни закон Републике Српске. То није једини закон који је оспорен од стране овог суда, а након многобројних упућених апелација од стране бошњачких политичара, а које су имале пролазност од 100 одсто.

Међу многобројним одлукама су и оне којима су оспорени законски акти о застави, грбу и химни Републике Српске, али и прослави 9. јануара, Дана Републике. Уставни суд БиХ оспорио је и Закон о шумама који је усвојила Народна скупштина Републике Српске, уз образложење да шуме не могу припадати, односно бити у власништву ентитета.

Слична прича била је и у вези са пољопривредним земљиштем, али и имовином – када је на дневни ред по жељи бошњачких апеланата дошло и ово питање. Како је тада пресуђено – Република Српска као ентитет нема уставну надлежност за решавање питања имовине све док се то не реши одговарајућим законом на државном нивоу.

Забрана је ударена и на више чланова Закона о унутрашњој пловидби Републике Српске. Према мишљењу Уставног суда, питања која се односе на пловидбу међудржавним и међународним рекама, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа требало би регулисати, опет – државним законом.

Чудна правила

Ударило се и на образовање те је тако ван снаге стављен и Закон о обезбеђењу квалитета у високом образовању Српске, а којим је прописано да Агенција за високо образовање Републике Српске представља РС на међународним конференцијама, скуповима, у међународним организацијама и удружењима унутар своје надлежности те да сарађује са међународним органима, тијелима и институцијама које су одговорне за високо образовање и обезбјеђење квалитета.

Колико је све измакло контроли, говори и податак да су донесене и измене Правилника Уставног суда БиХ, што је омогућило да се одлуке доносе само са три гласа, иако је Уставом БиХ јасно прописано да тако нешто није могуће. На овај начин, крњи Уставни суд, у коме нема српских судија, може да доноси одлуке и без домаћих судија.

Двоструки аршини

Апелације које су упућиване из Републике Српске углавном су падале пред Уставним судом БиХ. У једној од њих овај суд је одбацио апелацију 30 посланика НСРС да се неуставним прогласи обележавање 1. марта као Дана независности БиХ и 25. новембра као Дана државности. Како је тада образложено, тај закон је наводно у складу с преамбулом Устава БиХ, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Бонус видео