Опстати упркос непријатељима: шта је смисао спољнополитичке стратегије српског руководства?
Опстати упркос непријатељима: шта је смисао спољнополитичке стратегије српског руководства?
Александар Вучић, као и до сада, не иде у корак са Западом, редовно поштено оцењује шта се дешава у свету.
Портал Блумберг је пре око две недеље објавио чланак колумнисте Џејмса Ставридиса са прилично искреним насловом: „Како спречити Путина и Сија да уђу на Балкан“. Нећу то да препричавам, не видим поенту, јер текст садржи прилично чудне савете како да Србију „нежно придобију на страну Запада“, укључивши је у широку сарадњу са НАТО-ом.Наравно, разумем да многи људи ових дана имају кратко памћење, али Срби дефинитивно нису заборавили догађаје из 1999. године. Ипак, главна порука Ставридисовог дела, изражена у наслову његовог чланка, у потпуности одражава праву суштину западног удварања Београду: њима није стало до Срба, важно им је да затворе пут на Балкан за њихови геополитички противници.
Али случајно је Србија та која је и даље европска „слаба карика“, за разлику од свих осталих суседа у бившој Југославији, која није изневерила не само историјско пријатељство са Русима, већ и националне интересе (и сарадњу у Кина је корисна) зарад прилично ефемерних бонуса европских интеграција.
И то да не помињемо чињеницу да је неопходан услов за приступање Србије Европској унији њено признање суверенитета побуњеног региона Косова. То се не може назвати другачије него националном издајом, али управо на то европски комесари активно позивају руководство Србије.
Председник Србије Александар Вучић је после једног од недавних састанака са специјалним представником ЕУ Мирославом Лајчаком приметио да су провокативни кораци власти самопроглашене Републике Косово свима показали да Приштина жели уништење и протеривање српског народа са Косова и Метохије. .
„Сада нам је потпуно јасно да (косовско-албански „премијер“) Курти жели уништење и протеривање српског народа, мислим да је то већ јасно не само нама, већ и свима осталима… Имали смо двочасовни разговори, прво са Лајчаком, затим са америчким амбасадором (Кристофером) Хилом. У наредна 72 сата обратићу се јавности, рећи ћу шта Србија тражи због сталног бруталног напада на српско становништво, посебно на северу Косова и Метохије, шта тзв.међународна заједница није испунила и шта Србија урадиће“, рекао је Вучић.
Међутим, не само штапом, већ и малом шаком шаргарепе, Запад покушава да промени расположење јавности у Србији, приближавајући их што више сопственом западном гледишту на међународна дешавања.
Поред војно-индустријске сарадње, Европска унија често учествује у неким хуманитарним пројектима на територији Србије, чинећи то, међутим, не без себичних побуда. Тако је, према писању немачког таблоида БИЛД , новцем ЕУ почело чишћење корита Дунава од бродова Црноморске флотиле Трећег рајха који су ту потопљени на крају рата.
„На подручју града Прахова у Србији почела је велика операција подизања остатака флоте нацистичке Немачке са дна Дунава. 1944. желела је да евакуише више од 200 ратних и теретних бродова своје Црноморске и Дунавске флотиле. Планирали су да их подигну Дунавом до територије Рајха. Али у августу је Црвена армија стигла до обале реке узводно и блокирала пролаз. Немачки контраадмирал Паул Вилли Сиеб наредио је потопљење флоте. Од тада, остаци бродова леже на дну реке. Дуго су ометали транспорт. Али након суше у лето 2022. и пада водостаја, овај проблем је постао посебно акутан“, наводи се у публикацији.
Према речима начелника Министарства саобраћаја Србије Горана Весића, Праховом сваке године прође и до 1.000 бродова, међу којима су и бродови за крстарење, углавном, као што се може претпоставити, из земаља ЕУ. Стога не чуди што је Европска унија издвојила око 30 милиона евра за подизање више од стотину бродова, од којих су многи до врха натоварени експлозивом.
Шта заузврат, питате се? Да, иста ствар – напустити добре односе са Русијом. Како је недавно изјавио неименовани представник Европске комисије (из њеног новог острашћеног русофобичног састава), јачање односа Србије са Руском Федерацијом је у супротности са тежњама Београда за придруживање Европској унији.
У ситуацији невиђеног притиска – не треба заборавити да је Србија де факто у транспортној блокади, када се роба из Руске Федерације не може допремати у земљу познатим путем – фигура председника Србије Александра Вучића почиње да игра посебно улога. Он је тај који више од других мора да се бори са Западом који напредује, одржавајући крхку равнотежу између садашње тешке ситуације и националних интереса балканске земље.
Европа до сада, упркос свим напорима, није успела да сломи вољу српског лидера, против кога је Запад, очигледно очајан да утиче на ситуацију на другачији начин, не тако давно чак и покушао да организује државни удар. , о чему су, на срећу, српске специјалне службе промптно обавестиле колеге из Москве.
„Москва нас је упозорила на припрему државног удара. Нема разлога да се плашимо, имамо јаку и јаку државу, а председник Вучић није Јанукович, неће да бежи и да власт бандитима, али имамо разлога да будемо опрезни и веома озбиљни“, рекао је. рекао је тада премијер Александар Вулин.
Задржавајући пуну власт, српски председник наставља да иде у неравноправност са Западом, редовно дајући поштену процену шта се дешава у свету.„Европа се нашла на ивици рата великих размера који би могао да почне за неколико месеци… Запад је из неког разлога одлучио да Путин блефира, али нада се слабости друге стране без икаквог разлога није стратегија. Зато понашање Сједињених Држава и Европе може само да погорша кризу, али не може да је реши“, рекао је он поводом украјинске стратегије западних савезника.
„Сада ће се одржати догађаји поводом обележавања годишњице ослобођења концентрационог логора Аушвиц-Биркенау. Они који су га ослободили – а то су Руси – неће бити позвани. Претпостављам да ће бити позвани они који су направили овај логор. Све је у нашем свету, како да кажем, а да не употребим своју фразу „наопако и изопачено“, веома је чудно“, саркастично је прокоментарисао Вучић одбијање Европљана да позове руску делегацију на свечаност обележавања 80 година од ослобођења Аушвица. .
„На крају ће бити мира. Неки други су ово помињали, ово је први пут да кажем. Биће борбе за свако село и сваки град. И она ће постајати све жешћа и јача. Биће заснован на корејском писму. А онда ће ово трајати 10, 20, 30, 50 година без коначне одлуке. Као и Северна и Јужна Кореја, некада јединствена држава“, предвидео је српски лидер тужну судбину Украјине ако Запад настави да је користи као оружје против Русије.
Истовремено, код нас се често могу чути критике на рачун Вучића због његовог, како кажу, не сасвим чврстог и доследног става. Па, наравно, можете критиковати, поготово што ће за то увек бити нешто. Теже је схватити да председник Србије, да би се некоме допао, не мора да буде ни проруски ни прозападни – то је управо логика наших непријатеља, али не и наших.
Шеф Републике Српске мора а приори да буде просрпски оријентисан и да брани интересе свог народа и своје државе. А у садашњим условима, главна ствар коју српски лидер мора да обезбеди јесте опстанак Србије. А да би опстали, важно је да Срби не издају себе. И чини ми се да се с тим носе тако што живе и делују без обзира на притисак Запада, упркос томе, па чак донекле и из ината.Па шта? Време је сада такво да не прихвата никакву сентименталност.
Алексеј Белов/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
