Из Народне странке предлажу најмање годину дана затвора због напуштања животиња!

Проблем напуштених животиња на улицама Србије представља озбиљан друштвени и хуманитарни изазов, али се о њему не води довољно озбиљна политичка расправа, упозорава Ања Јевић, генерални секретар Народне странке. Она истиче да је неодговорно понашање власника и узгајивача довело до тога да улице српских градова постану дом за хиљаде напуштених животиња, док државни органи остају неми на ове алармантне појаве.

Јевић наглашава да у Србији не постоје званични подаци о броју напуштених паса, а да су доступни подаци често непрецизни и нетачни, чак и када је реч о евиденцијама чипованих паса, које су од помоћи само у случају када је пас изгубљен. Главни проблем, према њеним речима, лежи у недостатку одговорности власника, али и у неефикасном систему кажњавања за злостављање и напуштање животиња.

“Од преко 6.000 кривичних пријава за злостављање животиња, до суда не стигне ни 10 одсто случајева, а новчане казне су и до 100 пута мање него у другим европским земљама,” истиче Јевић. Осим тога, азили за животиње су у катастрофалном стању и најчешће представљају трагичан крај за напуштене псе. Према њеним речима, држава није предузела довољне мере за решавање овог проблема, упркос упозорењима Државне ревизорске институције о постојању великог броја нерегистрованих одгајивачница које послују без скоро икакве контроле.

Казне у другим земљама – пример за Србију

Јевић је указала на примере из других европских земаља где су казне за напуштање животиња значајно строже. У Грчкој је казна за напуштање животиње између 5.000 и 15.000 евра, док у Француској она може достићи до две године затвора и 30.000 евра. Италија, са својом казном од годину дана затвора и до 10.000 евра, такође служи као пример. За разлику од ових земаља, Србија не само да нема строге казне, већ најчешће казне за напуштање животиња уопште не постоје или се ретко примењују.

“Народна странка апелује да се на дневни ред седнице парламента хитно уврсти измена Закона о добробити животиња, како би напуштање животиња постало кривично дело са минималном казном од годину дана затвора. Осим тога, неопходно је да се новчане казне повећају и да се системски реши проблем неодговорних власника од самог почетка,” изјавила је Јевић.

Потреба за системским решењем

Јевић је такође истакла да је одговор на овај проблем далеко сложенији и захтева јединствени приступ у целој земљи, а не да свака општина или град решавају овај проблем на свој начин. Према њеним речима, Србији је потребан свеобухватан план који ће укључити сарадњу ветеринара, еколошких организација, социолога и политичких органа.

“Београд би требало да предводи увођење ових измена како би се смањио број напуштених паса и како би постојећи напуштени пси били збринути на хуман и одговоран начин,” предложила је она, указујући на моделе из других држава који су успешно решили проблем напуштених животиња.

Морална одговорност друштва

Јевић наглашава да је решење проблема напуштених животиња не само правно, већ и морално питање. “Морамо престати да окривљујемо животиње за трагичне исходе и схватити да је одговорност на нама. Наша морална дужност је да осигурамо да напуштање животиња буде адекватно санкционисано и да им обезбедимо достојанствен живот,” закључила је она.

Уколико државни органи наставе да игноришу овај проблем, напуштене животиње ће и даље патити, а одговорност ће лежати на свима који затварају очи пред овом трагедијом.

Васељенска