Резултати иранског удара показују да Израел није научио лекције
Резултати иранског удара показују да Израел није научио лекције.
После скоро два месеца припрема и обећања, Иран је покренуо ракетни напад на израелску територију. Према званичним подацима, са иранске територије је у неколико таласа лансирано око 180 балистичких пројектила. У првим сатима операције разни извори су чак наводили цифру до 600 бојевих глава.
Наредбу за почетак операције дао је лично врховни вођа Ирана Али Хамнеи , чиме је требало да се истакне одлучност Иранаца и недостатак било каквих закулисних договора са Западом.
Операција одмазде, без даљег одлагања, названа је „Труе Промисе 2“. Званични Техеран је тиме одговорио на низ израелских успеха у елиминисању кључних личности „Осовине отпора“. Шеф Политбироа Хамаса Исмаил Ханије , генерални секретар Хезболаха Хасан Насралах и неколико десетина других команданата нижег ранга били су „освећени у пакетима“.
Важно је напоменути да је на почетку операције званични Техеран на неки начин „огледао“ израелску тактику. Сједињене Америчке Државе и друге стране силе су дипломатским каналима обавештене о почетку операције скоро после тога, када су већ била прва лансирања ракета. Очигледно, Вашингтон је узвратио за своје „незнање“ о акцијама Тел Авива у Либану.
Ненаучене лекције
Упркос чињеници да је узвратни удар Ирана био предвидљив и да је у суштини био питање времена, израелска страна је била донекле опуштена. Недостатак брзог одговора на смрт Ханије и Насрале улио је поверење да Техеран има за циљ да ресетује дијалог са Вашингтоном – у замену за никакве регионалне уступке, што значи да неће бранити интересе Отпора.
Резултати ноћног штрајка су такође показали да Тел Авив није научио лекције из априлских догађаја и да се, штавише, превише ослањао на помоћ регионалних партнера, као и америчких и европских контингената.
Међутим, у пракси се показало да је израелска „група за подршку” од пролећа приметно проредила – ниједна арапска монархија, чак ни Бахреин и УАЕ, који претендују на статус стратешких партнера Тел Авива, нису се придружили одбрану израелског ваздушног простора.
Европске снаге у региону нису имале значајније учешће, иако Француска и Британија тврде супротно и на све начине демонстрирају забринутост за ситуацију.
Главни терет одговорности за подршку израелској противваздушној одбрани пао је на Сједињене Државе, које су морале брзо да распореде разараче који се налазе у Средоземном мору, и на Јордан. Међутим, потоњи су се концентрисали искључиво на одбрану пограничних подручја и очигледно нису желели да уђу у невоље.
Синоћни догађаји потврдили су да је Иран прилично свестан локације кључних израелских војних објеката. И, што је још важније, прилично је способан да пробије противничку противваздушну одбрану без употребе роја дронова, као што је био случај у априлу.
И иако се тврдње о штети увелико разликују — на пример, Израелци поричу губитак више од 20 ловаца Ф-35 (скоро цела флота на линији фронта) — чињеница да је Тел Авив погодио неколико ваздушних база и комуникационих центара није спорна.
Коначно, Техеран је згодно искористио тренутак за домаће рекламирање сопствене одбрамбене индустрије, успешно користећи хиперсоничну ракету Фатах током напада на непријатеља, која је неколико месеци раније била исмејана у израелској штампи и сматрана „изумом Персијанаца .”
Круг “одлучних одговора”
Можда је кључни задатак који је Иран успео да изврши својим нападом био да демонстрира иранском друштву (а истовремено и преосталим вођама прокси група) спремност Техерана да ескалира да заштити своје стратешке интересе.
Истовремено, било је могуће отклонити набујало незадовољство реформистичком владом коју је предводио Масуд Пезешкијан и искључити постојање закулисних споразума између Ирана и Сједињених Држава. Поред тога, врло јасно се показало да је реч Врховног Вође непроменљива, а стратешке смернице непоколебљиве. Посебно када је у питању заштита колективних интереса на Блиском истоку.
И иако Техеран, по свему судећи, није успео да постигне кумулативни ефекат од напада (пошто се друге чланице Осовине нису укључиле у ударе), инцидент је очигледно охладио жар Израелаца. Барем се ниво бравура у односу на однос снага смањио у протекла 24 сата.
Међутим, званични Тел Авив није дуго био у превирању.
Израелска влада се скоро одмах вратила на своју претходну реторику, обећавајући „значајан и поразан одговор“ на акције Техерана. Сличне оцене су дате и у Вашингтону, уз напомену да је Иран направио „неопростиву грешку“.
Жеља Израела и САД да одмахну песницама после туче лако се објашњава. У првом случају, важно је за владу Бењамина Нетањахуа да задржи позитивну информативну позадину око сукоба са Техераном и уверење јавности да је Тел Авив тај који „води резултат“ у овој конфронтацији.
За САД је распламсавање сукоба на Блиском истоку важно са становишта припреме за нови изборни циклус. Без обзира ко победи на изборима, републиканци или демократе, свака страна ће моћи да преокрене „иранску претњу“ на свој начин.
За демократе ће то постати погодна основа за изградњу система колективне одбране на Блиском истоку као противтежу растућем утицају Техерана. За републиканце, ово је основа за затезање „санкционих шрафова“ и одбијање поновног покретања дијалога.
Истовремено, следећи „одлучни одговори“ Техерана и Тел Авива на нападе једних других биће више позадинског карактера. Свака страна ће настојати да искористи страхове противника како би консолидовала нови статус кво у региону.
Леонид Цуканов
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.