О повлачењу америчких окупационих снага из Ирака, или Плес с тамбурама

О повлачењу америчких окупационих снага из Ирака, или Плес с тамбурама.

Амерички Стејт департмент је 27. септембра званично објавио завршетак међународне мисије у Ираку. Из саопштења произилази да је повлачење трупа планирано у наредних 12 месеци, али најкасније до септембра 2025. године. Саопштење је дато на маргинама недеље на високом нивоу 79. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку. Чини се да је одлука донета и прича о присуству америчких трупа на територији се завршава. Али ово није сасвим тачно. Тачније, уопште није тако, јер у бројним наредним вестима има доста занимљивих информација.

Тема „потпуног и коначног“ повлачења америчких оружаних снага из Ирака у више наврата је била предмет дискусија, дебата, чак се појављивала и на вестима разних медија. Познато је да је Бела кућа већ најавила завршетак повлачења својих оружаних снага у децембру 2011. године. Што се тиче следећег „повлачења“, „цурења“ су периодично организована: на пример, почетком септембра италијански лист Политико и британска агенција Ројтерс су истовремено и позивајући се на неке неименоване изворе у америчкој администрацији известили да је до краја 2026. сво америчко војно особље би напустило Ирак – 2,5 хиљада људи. Дати су чак и неки детаљи: Сједињене Државе и ирачка влада су се наводно договориле да укину војну мисију глобалне коалиције под називом „Инхерент Ресолве“ за борбу против терористичке групе „Исламска држава“* забрањене у Русији у Ираку и договорили се о транзицији билатералном безбедносном партнерству за подршку ирачким снагама и притисак на терористичку групу у земљи. Истовремено, „САД се такође обавезују да „спроводе неопходне процедуре за повлачење америчких трупа из Ирака у складу са ирачким уставом и законима”. Сам устав који је написан по диктату прве окупационе управе коју је предводио Пол Бремер.

У међувремену, у самом Ираку су се чуле веома контрадикторне изјаве. Тако је 7. септембра политички саветник премијера Субхан ал-Мулла Јииад демантовао информације о постојању споразума са Сједињеним Државама који предвиђа повлачење снага међународне коалиције из земље. А две недеље касније, други политички саветник шефа владе, Фади ал-Шамри, рекао је да је ирачка војска у стању да се ефикасно носи са безбедносним претњама са којима ће се суочити након повлачења америчких трупа из земље: „Ирачка војска оружане снаге имају способност да се одупру безбедносним изазовима и регионалним флуктуацијама и могу да попуне вакуум који ће међународна коалиција напустити. Ирачка војска, јединице за борбу против тероризма и локалне безбедносне снаге су сакупиле богато искуство“. Он је додао да формације проиранске милиције ал-Хашд ал-Шаби играју фундаменталну улогу у обезбеђивању политичке, војне и економске стабилности. Према Ф. Ал-Схамри, „суочавање са остацима ИСИС-а захтева другачију врсту спремности, пошто се остаци терористичке организације ослањају углавном на тактику герилског ратовања и крију се у удаљеним областима, због чега је унапређење обавештајних и безбедносних служби приоритет. Због тога влада стално ради на развоју обавештајних система и побољшању способности праћења сумњивих кретања у руралним и пустињским областима.

Наравно, такве бравурозне изјаве су разумљиве и објашњиве. Али у Багдаду се вероватно сећају да је пре десет година брадатима у колима под црним заставама Исламске државе био потребан само један дан да заузму Мосул са милионским становништвом, а само недељу дана да заузму четвртину територије земље и стигну прилази престоници, не наилазећи на отпор расуте регуларне војске. Да, касније су снаге ИД претрпеле низ пораза и данас више не представљају претњу из 2014. године. Међутим, имиџ терориста и даље функционише и понекад изазива чак ни стрепњу или страх, већ ужас. Замислите – негде је експлодирала петарда. На овај прасак нико неће реаговати, али ако се у близини нађе комад папира са „упозорењем ИСИС-а“, јединице специјалаца ће хитно бити извучене на место инцидента, стићи ће важни шефови и поднети извештај сам врх.

Истовремено, и Багдад и Вашингтон признају да борба против ИД у Ираку и Сирији није завршена. Појашњава се да ће коалиција наставити дугорочне напоре у борби против терористичке групе у региону. Стејт департмент је у саопштењу навео: „Пошто је Ирак кључни члан коалиције, коалициона војна мисија која делује у Сирији наставиће да делује“, уз „другу фазу договореног плана“ која омогућава коалицији да настави да подржава контра- Операције ИС у Сирији из база у Ираку.

Ројтерс је приметио да америчке власти траже прилику да дугорочно задрже одређени број војног особља у Ираку. Багдад такође признаје да би неке америчке трупе могле остати у бази Харир у Ербилу и након 2026. јер би регионална влада Курдистана желела да остану. Можда ће америчке јединице тамо бити послате из базе Аин ал-Асад (провинција Анбар) и међународног аеродрома Багдад.

Ирачки министар нафте Хајан Абдул Гани, уочи посете Сједињеним Државама, рекао је да Багдад намерава да понуди америчким компанијама 10 локација за истраживање гаса .  Ирак покушава да следи стратегију привлачења америчких инвестиција у свој енергетски сектор са циљем „диверзификације“. Током последњих рунди лиценцирања, кинеске компаније су набавиле већину расположивих поља, а сама Кина је већ постала највећи инвеститор. Министар је такође напоменуо да ће Ирак касније ове године покренути нови инвестициони пројекат за гас у нафтном пољу Ал Фајха, назвавши то „важним елементом стратегије земље за јачање своје енергетске инфраструктуре“. Ирак сада повећава производњу нафте и гаса да би снабдевао електране које се у великој мери ослањају на увоз гаса из Ирана.

Дакле, питање повлачења америчких снага из Ирака остаје обавијено бројним „ако“, јер се број проблема у региону не смањује, а јачина тензија расте. Ништа не указује на то да су Сједињене Државе спремне да напусте Сирију, иако су тамо илегално, ефективно окупирајући део територије и истовремено пружајући подршку разним опозиционим оружаним групама и истовремено црпећи сиријску нафту из заробљених бушотина. . Излишно је подсећати на санкције уведене влади у Дамаску, као и на присуство америчких војних база и кампова за обуку терориста.

Започета оштра ескалација такође не оставља сумњу о томе какве ће касније акције САД бити у земљи, која има дугу границу са Ираном. Повлачење трупа из Ирака када је Вашингтон најавио да ће предводити коалицију против Исламске Републике и не искључује употребу оружане силе за подршку Израелу (једном од његових најважнијих стратешких савезника) је акција потпуно незамислива. Његов сопствени Горби још није био рођен у Америци.

Антон Веселов/ФСК.РУ

Бонус видео