Смрт човека у станици, случај Веселина Милића, пребијање Радована: Грађане нико не штити од полиције

Смрт човека у станици, случај Веселина Милића, пребијање Радована: Грађане нико не штити од полиције.

Сектор унутрашње контроле (СУК) МУП Србије требало би да буде “полиција за полицију”, да штити пре свега грађане али и државу од људи који злоупотребљавају униформу и уместо да чувају закон, крше га. Уместо тога, СУК је постао средство за чишћење флека и брљотина подобних и послушних службеника МУП Србије, укључујући чак и потенцијално убиство.

Подизање оптужнице против довијице окривљених за убиство двогодишње Данке Илић био је догађај који је будно пратила целокупна српска јавност, али и читав регион. Нестанак малене девојчице у Бањском пољу крај Бора и њена судбина и јесу са пуним правом тема број један, али је то искоришћено да се „под тепих“ гурне још једна смрт, директно повезана са нестанком Данке. Наиме, ускоро ће се навршити пуних шест месеци од смрти Далибора Драгијевића, брата једног од оптужених за убиство девојчице, Дејана Драгијевића.

У том случају не да нема оптужених, него се чини да нема ни осумњичених, а све је обавијено велом тајне и скрајнуто, далеко од очију јавности. Далибор Драгијевић преминуо је 7. априла 2024. године од повреда које је задобио у Полицијској станици у Бору, током испитивања. Полицајци су га сумњичили да је помагао брату Дејану након извршеног убиства. МУП је након његове смрти издао и једно чудно саопштење, у коме је наведено да је Драгијевић умро природним путем. Ипак, обдукција је утврдила да је смрт Драгијевића проузрокована бројним повредама чији трагови су пронађени на његовом телу.

Пошто се смрт, али и врло вероватно кривично дело, догодило у просторијама Полицијске станице Бор, логично је да истрагу преузме Сектор унутрашње контроле МУП Србије, под руководством Вишег тужилаштва у Нишу где је предмет измештен из Зајечара, по делегацији надлежности како би се избегли могући утицаји на истрагу. Ипак, скоро пуних шест месеци од смрти Далибора Драгијевића, резултата нема.

„Поступајући по захтеву Вишег јавног тужилаштва у Нишу за прикупљање потребних обавештења по захтеву од 29. априла 2024. године, од стране Сектора унутрашње контроле МУП, Београд, овог тужилаштву континуирано континуирано су достављани прикупљени извештаји о поступању, а дана 2. септембра 2024. године, Сектору унутрашње контроле МУП, Београд, од стране Вишег јавног тужилаштва у Нишу поднет је захтев за прикупљање додатних обавештења“, наводи се у одговору ВЈТ у Нишу на питања портала Нова.рс.

Иако су из тужилаштва навели и да ће јавност благовремено бити обавештена о свему, поставља се логично питање – шта СУК и тужилаштво истражују пуних шест месеци – убиство се догодило у станици полиције, зна се ко је обављао саслушање и зна се ко је тог дана био у станици од службеника, а који би могли бити потенцијални сведоци.

Гашићев „мираз“
И док се у случају нестанка и наводног убиства Данке Илић са сазнањима из истраге излазило на дневном нивоу, истрага о смрти Драгијевића остаје строга тајна, али то није изнанађење за оне који прате рад СУК-а под контролом начелником Гораном Цолићем, којег је поставио тадашњи министар полиције Братислав Гашић, пошто га је повукао са собом из Безбедносно-информативне агенције (БИА).

Долазак Цолића је од почетка праћен контроверзама, јер су многи полицајци доводили у питање његову стручност за рад у области јавне безбедности и доживљавали га као министрову „батину“ за дисциплиновање непослушних припадника МУП-а. Са друге стране, јавност је могла да види да су они, који су по вољи министарства, практично недодирљиви и невидљиви за СУК.

Након страшних догађаја из маја прошле године у београдској основној школи „Владислав Рибникар“, начелник београдске полиције Веселин Милић је опет пожурио да изнесе детаље из истраге у јавност. Пред пуном салом новинара, фоторепортера и камермана, Милић је показао и списак деце које је њихов вршњак, који је починио масакр какав Србија не памти, означио као мете. Камере су снимиле папир са именима деце, а на то су реаговали родитељи и јоиш неке организације и против Милића покренули поступак.

Али, онда је на сцену ступио СУК, који је требало да утврди „ко је показао списак“, заправо, да утврди ко је урадио оно што је видела целокупна српска јавност. Али, Сектору унутрашње контроле су требали месеци да то не утврди, да би на крају, после пребацивања надлежности између различитих тужилаштава, утврђено да Веселин Милић није прекршио закон.

После таквих ствари, Радован Ђенадић из Гуче, кога су претукла двојица полицајаца из Лучана, како тврди, може да сматра да је добро прошао. Њега су у јулу ове године из једног кафића у Гучи, где је прослављао рођене детета, полицајци извели а потом и ухапсили због тога што није имао личну карту.

Уз речи: „Сада ћеш видети шта може полиција“, уместо право у полицијску станицу, Ђенадића су одвезли у шуму, везали за дрво и претукли.

Ђенадић је извадио повредну листу и поднео пријаву против двојице силеџија у унифроми. А онда је на сцену опет ступио Сектор унутрашње контроле. Иако на снимку камере за видео наџор у кафићу из ког је изведен Ђенадић постоји време када је ухапшен, а мора да постоји и време када је доведен у полицијску станицу, постоји повредна листа, не постоји повратна информација СУК о предузетим радњама и та истрага тапка у месту.

У објави на друштвеним мрежама Панић је објавио статусе које је касније избрисао, о томе да је Цолић изјавио да је дошао по налогу министра Ивице Дачића, иако је он сумњао да га је заправо послао бивши министар Братислав Гашић. Цолић је, како тврди Панић, хтео да провери да ли су тачне тврдње да Панић намерава да се, из неког разлога, освети управо Марку Кричку, већ поменутом команданту ЈЗО.

Касније је Панић избрисао те статусе на друштвеним мрежама, а из МУП-а је одговорено да је Цолић направио службену белешку. Питање је да ли је заиста тачно да постоји службена белешка, али и шта је начелник СУК тражио у кући човека који није службеник МУП Србије и због чега би га испитивао ван службених просторија? Та и многа друга питања остала су без одговора.

Нова.рс

Бонус видео