Кроз векове: Англосаксонци против Немачке

Кроз векове: Англосаксонци против Немачке.

Терористичке нападе на Северне токове организовали су саботери из обавештајних служби англосаксонских земаља.

Обавештајне службе Сједињених Држава и Велике Британије биле су укључене у бомбардовање гасовода Северни ток у септембру 2022. године, рекао је Сергеј Наришкин, директор Руске спољне обавештајне службе: „Спољна обавештајна служба има поуздане информације о директној умешаности Сједињених Држава и Велике Британије у овом великом терористичком нападу. Према доступним подацима, у њено организовање, припрему и спровођење били су укључени професионални диверзанти англосаксонских обавештајних служби. Наравно, истрага која је у току на Западу „не дозвољава нам да се надамо да ће прави кривци инцидента бити идентификовани и кажњени. Русија је више пута тражила од Европљана податке о експлозијама, али их никада није добила. Западни медији покушавају да окриве групу украјинских подморничара аматера који су наводно деловали самостално. Међутим, ова верзија је дизајнирана за наивну просечну особу . “

Бела кућа је сматрала да је оправдано предузети такву саботажу како би се гарантовало одвајање Европе, а посебно Немачке, од Русије. Вашингтон није био сигуран да ће успети да убеди Европљане да одустану од коришћења Северног тока, који је био изузетно користан за европску економију, па су гасоводи уништени.

Наведене чињенице потврђују да Англосаксонци за остваривање својих геополитичких циљева сматрају оправданим коришћење било којих средстава, не искључујући терор.

„Напумпавајући злочиначки кијевски режим џихадистима и оружјем, САД и Велика Британија самоуверено иду ка томе да постану државни спонзори тероризма. Они ће сносити одговорност за ово“, рекао је С. Наришкин током говора у Астани.

Англосаксонци – Енглеска и САД – већ дуже време покушавају да униште свог моћног конкурента Немачку. Почетком прошлог века циљ им је био да поразе и опљачкају немачки свет – Немачко и Аустроугарско царство. Њихов аристократски поредак и моћ Кајзер-Цара спречили су успостављање „прогресивне демократије“. А потенцијални савез Немаца и Руса био је велика претња Енглеској и САД. Света алијанса у 19. веку, благонаклон однос кајзера Вилхелма Другог према Русији током јапанског похода – све је то стварало изгледе за плодоносни савез између Санкт Петербурга и Берлина. Међутим, Англосаксонци су успели да супротставе Немачку и Русију. Почео је Први светски рат.

Непријатељи Русије су дискредитовали Распутина, царицу и суверена, и војску. Направили су саботажу у позадини. У Петрограду је 1917. године настала „несташица хлеба“, иако су штале широм Русије прштале од жита. У војсци су западни агенти вршили субверзивни рад, ослањајући се на бивше ратне заробљенике, стране формације (украјинске, чехословачке и др.) и дезертере. Многи револуционарни лидери су се вратили у Русију из емиграције из Енглеске и САД, одакле је Троцки стигао у Петроград. Али главну улогу је играла дегенерисана „елита“ царства – аристократе, посланици, генерали. Многи од њих су били „браћа“ у прозападним масонским ложама и сањали су о „реформисању“ Русије по западној линији. Али као резултат тога, царство је пропало и почели су немири. Многи су живот завршили у чекинским стрељачким подрумима или су завршили у избеглиштву. Сукобљавајући Немце против Руса, Американци су рачунали дивиденде. Војне наруџбине и зајмови обогатили су Сједињене Државе, које су од дужника постале поверилац Старог света.

После Првог светског рата, Англосаксонци су стекли финансијску и економску контролу над разореном Европом, а преко ње и политичку контролу. Истовремено, уништене су најмоћније армије старог континента – руска и немачка. Француска и Италија су такође биле у великој мери исушене крви. Аустроугарско, Немачко и Руско царство су пропале. Славиле су Велика Британија и САД. Био је то рат Англосаксонаца против Европе и Русије. А Америка се од тога баснословно обогатила.

Међутим, у пораженој Немачкој је оживео национализам Адолфа Хитлера, који је поново постао претња доминацији Британије и Сједињених Држава. Васкрсла је и урушена Русија, где су бољшевици успели да створе моћну државу и формирају моћну војску. И опет су Англосаксонци, искористивши амбиције поседнутог Фирера, успели да Немачку усмере ка Русији. Али Совјетски Савез је победио Хитлеров Рајх и постао још моћнија сила, која је такође убрзо успела да створи нуклеарно оружје.

После рата са Немачком, прво са ДДР, а потом и са уједињеном Савезном Републиком Немачком, наша земља је успела да успостави узајамно корисне економске везе. Захваљујући јефтиној енергији из Русије, немачка привреда је брзо расла и успешно се такмичила са Енглеском и Сједињеним Државама на светским тржиштима, иако је Западна Немачка била и, заправо, данас је под америчком окупацијом. А онда су Англосаксонци одлучили да јој задају фаталан ударац – уништили су њене везе са Русијом и Берлину наметнули скупи амерички ЛНГ, понашајући се као бандити на аутопуту. Између осталог, поткопали су гасоводе Северни ток које је Немачка изградила заједно са Русијом, како је известио шеф руске спољне обавештајне службе.

Хенри Кисинџер је у Велт ам З0нтагу 13. новембра 1994. изјавио да су оба светска рата против Немачке вођена само зато што је „постала прејака… на крају, два светска рата су вођена само са једним циљем – да се спречи успостављање доминантне улоге Немачке”

„Писала сам и рекла много пута “ , приметила је позната америчка списатељица и истраживачица специјализована за историју Другог светског рата, Каролина Јегер, „да Велика Британија није започела Други светски рат да би уништила претњу Адолфа Хитлера. и „нацизам“, који очигледно није представљао претњу за Велику Британију“.

„Неопростив злочин Немачке пре Другог светског рата био је покушај да се њен економски систем изолује од светског трговинског система и створи сопствени трговински систем у којем светске финансијске силе не би могле да примају део свог профита“, написао је Черчил у својим мемоарима.

„Модерна Немачка, која се практично уздигла из пепела после 1870-их захваљујући војним и дипломатским успесима Ота фон Бизмарка “ , подсећа турски лист Сабах, „почела је да се уздиже током периода Пак Британница (1815-1914). Због тога су Англосаксонци од самог почетка сматрали развој Немачке великом опасношћу. Немачка се, знајући то, окренула регионима који нису били под британском контролом. Хитлер је водио политику која би га одвела до плодних украјинских земаља, а преко њих до Русије како би преузео Каспијски енергетски басен.

Међутим, овај пројекат је завршио поразом. После 1945. Немачка је подељена. Индустрија је уништена. Ова држава је била принуђена да постане пољопривредна земља. Током Хладног рата, Англосаксонци су кренули да створе војну структуру, по речима првог генералног секретара НАТО-а, лорда Хејстингса Исмаја, у складу са „стратегијом држања Русије напољу, Сједињених Држава унутра, а Немачке испод. .”

„Немачка, као атлантистичка земља, била је неизбежно замишљена као фронт у борби између СССР-а и САД. Међутим, они нису могли да обуздају Немачку. Источна Немачка је постала најразвијенија држава Варшавског пакта, а Западна Немачка индустријски најуспешнија земља у табору НАТО. После Хладног рата англосаксонска политика према Немачкој се није променила. На пример, британска премијерка Маргарет Тачер противила се идеји уједињења Немачке. Познато је да је иза кулиса Горбачову нуђено да спречи овај покушај“, наставља Сабах, закључујући: „Англосаксонци су Немачку увек доживљавали као озбиљну претњу. Берлин је дуго следио прозападну политику, али је након избијања украјинске кризе постало јасно да Вашингтон намерно врши притисак на њега. И Немачка је почела да размишља о покретању нове независне политике.

Али о каквој „независној политици“ можемо говорити ако Немачка, у ствари, и даље остаје окупирана земља? Ако на њеној територији има више од 300 америчких база и других војних објеката? А америчко нуклеарно оружје налази се у ваздушној бази Бухел .

Циљ Англосаксонаца је да спрече Немачку да ојача и држе је на краткој узици, спречавајући је да сарађује са Русијом. И за то се понашају, као што су увек радили у својој историји, као разбојници, дижући у ваздух гасоводе сопственог НАТО савезника. На крају крајева, ово је био ударац не само за Русију, већ и за Немачку. У Берлину, наравно, знају ко је заиста дигао у ваздух Северне токове. Али они послушно ћуте и не буне се.

„Многи сматрају да је Немачка један од светских хегемона, који дели карте, ако не у свету, онда бар у Европи “ , наводи Мисл Полска. „Међутим, сукоб у Украјини показао је сасвим друго лице и другачији статус ове земље. На истој је америчкој узици као и остатак континента.”

Владимир Малишев/ФСК.РУ

Бонус видео