Израелске и иранске ракете се пуне горивом – генерали чекају наређење

Израелске и иранске ракете се пуне горивом – генерали чекају наређење.

Сат судњег дана откуцава.

Израелска ИД очигледно одлаже свој више пута најављивани узвратни удар на Иран након недавног ракетног напада на Израел. Очекивало се да ће се то одржати 7. октобра, на годишњицу палестинског упада из Газе, али се то није догодило. А поента овде није само жеља да се што боље припреми и збуни непријатељ, већ и озбиљне потешкоће са којима се суочило војно-политичко руководство земље уочи планираног напада.

После првих међусобно искључивих изјава обе стране о последицама ракетног напада Ирана 1. октобра на Израел, коначно су стигли објективни сателитски снимци приватних компанија које је објавила западна штампа. Из њих је јасно да су Иранци више били ближи истини о ефикасности овог напада него Израелци, није узалуд да су његове извршиоце у Техерану већ додељене државне награде. Довољно је рећи да су у најважнијој ваздухопловној бази ИД, Неватим, стручњаци избројали ни 10, како се првобитно претпостављало, већ 26 ракетних погодака, испоручених са невероватном прецизношћу на њеним најважнијим објектима, укључујући писту и хангаре за складиштење најновијих летелица. Неки од њих су успели да полете, али, судећи по нагорелим траговима, не сви. Дакле, тврдње о америчким Ф-35 уништеним тамо могу се показати далеко од блефа.

Чак је и  Вашингтон Пост потврдио аутентичност представљених фотографија и видео записа . Не знајући како да се супротстави овим документарним доказима, израелска штампа прилично неспретно покушава да докаже слабост иранског удара говорећи да „нико није ни умро“, као да велики губитак живота доказује снагу неке војске. А да је ових 26 пројектила пало не на ваздушну базу, већ на ништа боље заштићена стамбена насеља Тел Авива, колико би стотина или чак хиљада људи погинуло?

Постојале су и друге алармантне вести за израелско руководство. Како преноси Ал Џазира, сеизмичке службе широм света, укључујући Јерменију, где је њихов рад добро успостављен након земљотреса у Спитаку, забележиле су чудан земљотрес јачине 4,6 степени Рихтерове скале у близини иранског града Исфахана. После њега наводно није било накнадних потреса, који се обично дешавају као последица једне експлозије. Неки стручњаци сугеришу да је Иран можда већ тајно тестирао нуклеарно оружје, па чак и да има спремне бојеве главе, што би могло радикално да промени целу стратешку слику у региону. Званични Техеран за сада одбија да призна аутентичност ове информације, позивајући се на чињеницу да остаје на снази фетва врховног ајатолаха Алија Хамнеија која забрањује таква тестирања и производњу нуклеарног оружја. Међународне агенције не потврђују чињеницу да су се догодиле. Међутим, након тога, 39 посланика иранског парламента већ је апеловало на Хамнеија да укине ову фетву, а  сумње о томе већ су посејане у информативном простору.

У сваком случају, амерички стручњаци тренутно полазе од тога да ће израелски покушаји да физички униште ирански „нуклеарни пројекат” највероватније само убрзати његову реализацију. Није случајно, очигледно, да је Бајденова администрација категорички захтевала да Израел, у свом наводном узвратном нападу на Иран, не удара на његова нуклеарна постројења, која је први претио да ће „разбити у смеће“ својим авионима, крстарећим ракетама типа Томахавк, Балистичке ракете Јерихон и дронови великог домета типа Еитан. Амерички председник је посебно рекао да Израел има право да одговори, али они морају бити „сразмерни“. Вашингтон је, очигледно, полазио не само од опасности од контраудара на сличне израелске циљеве, већ и од информација које је вероватно имао о близини Техерана поседовању сопственог оружја „Судњег дана“. Поред свих других дешавања у свету, био је и нуклеарни рат на Блиском истоку.

Војно-политичко руководство Израела означило је иранску производњу и прераду нафте као свој други приоритетни циљ. Али чак и овде је наишло на америчке примедбе. У страху да ће овај корак довести до наглог раста светских цена нафте, чије су цене већ премашиле 80 долара по барелу, Бела кућа је, међутим, у блажој форми затражила од израелских савезника да се од тога уздрже. Заузврат им је понуђена „пуна политичка подршка“, као да би се у условима предизборне кампање у Сједињеним Државама свако тамо усудио да то одбије Израелу, а додатне испоруке оружја су лоша вест за Кијев. О њиховој номенклатури говори шеф Централне команде САД генерал Мајкл Курила, који се налази у Израелу.

Ради суштинске дискусије о свим планираним циљевима, израелски министар одбране Јоав Галан требало је да одлети у Сједињене Државе 9. октобра на састанак са шефом Пентагона Лојдом Остином. Блумберг је скренуо пажњу на изјаву коју је дан раније дао директор ЦИА В. Бурнс да у региону „постоји могућност ненамерних сукоба, неспоразума и акција које почињу да заживе сопственим животом“. Бернс је такође изразио „уверење“ да ће израелско руководство „узети у обзир забринутост Беле куће“. Чињеница да је тврдоглави Нетањаху у последњем тренутку одложио Галантов пут говори да први није баш склон да узима у обзир било чије бриге осим своје. И то чини укупну ситуацију у региону још непредвидивијом. Јерусалем Пост пише : „Тешко је рећи шта је изазвало изненадно отказивање: политичке игре или могући раскол у односима између израелског и америчког руководства. У сваком случају, веома је лоше.” А онда је стигла нова књига „Рат“ познатог америчког публицисте Боба Вудворда, у којој он наводи Бајденове критике Нетањахуа као „кучкиног сина“ и „лошег гада“. 

Као одговор на ове претње, сам Иран је такође извукао врло дефинитивну перспективу за Израел. У случају напада на његову економску инфраструктуру, Техеран такође прети да ће „потпуно срушити“ енергетски сектор потоњег. Чак, без оклевања, именују конкретне циљеве. Реч је о две највеће термоелектране у Хадери и Ашкелону, свака са по 2,5 милиона кВх инсталисаног капацитета, које производе половину електричне енергије у земљи, и рафинеријама у лукама Хаифа и Ашдод, где је концентрисана сва израелска прерада нафте. . Таква концентрација кључних стубова њеног енергетског сектора, иако економски исплатива са становишта националне безбедности, чини позицију земље веома рањивом. У стара времена, када је била поуздано заштићена ваздушним снагама и ПВО, то није било много важно. Међутим, у ери хиперсоничних пројектила и дронова, требало би да буде потпуно јасно да свако ко живи у „кристалној кући“, посебно у тако компактној као што је Израел, не треба да баца камење. Вашингтон му је, на пример, у прошлости у потпуности помагао у уништавању нуклеарних објеката на територији његових суседа, али сада се радије уздржава од тога.

Тако ће се током планираног масовног удара на Иран, од којег Израел вероватно неће моћи да одустане због неизбежног потпуног „губљења образа“, највероватније фокусирати на део у коме је обећао да ће уништити лансере и складишта. иранских ракета и аеродрома, система ПВО, објеката војно-индустријског комплекса, командних центара. То такође неће бити лако урадити због пространости иранске територије. Узимајући у обзир време лета од Израела до централног дела Ирана, које износи најмање сат времена, команда ће имати времена да се спусти до бункера, авиони ће полетети, ракете ће бити уклоњене, или лансиране са отвореног простора. позиције у контра удару.

Генерално, како сматрају неки међународни експерти, и Иран и Израел би у садашњем застоју, ако размишљамо рационално, објективно извели представу, као што се и раније дешавало, са опсежним бомбардовањем иранског песка и дина, чији би резултати свака страна могла затим објави својом победом. Али не можемо искључити из разматрања ирационални елемент који се настанио у садашњем израелском руководству. Гледајући акције које предузима у Гази и Либану, лако је замислити да се неће зауставити на најопаснијој ескалацији против Ирана. А онда се време на „сатнику судњег дана“ може брзо приближити дванаест. За све у региону.

Дмитриј Мињин/ФСК.РУ

Бонус видео