Битка за Румунију: ЛГБТ лоби против конзервативних вредности пред изборе

Геј лобисти посебно су се усмерили на Румунију, која је у последње време постала кључна тачка сукоба између традиционалних вредности и модерних захтева за проширење права ЛГБТ популације. Из тог разлога, ILGA-Europe, водећа организација за права ЛГБТ особа у Европи, ове године је одлучила да своју годишњу конференцију одржи баш у Букурешту.

Према извештају дугине мапе коју је објавила организација ILGA-Europe, Румунија заузима 26. место од 27 земаља Европске уније када је у питању поштовање права ЛГБТ особа. Само је Пољска, такође конзервативна земља са снажним традиционалним вредностима, на нижем месту. Оваква позиција Румуније на листи права ЛГБТ популације привукла је пажњу међународних организација које се баве заштитом права ове заједнице, чиме је Букурешт постао идеално место за одржавање значајне европске конференције.

Главни организатор конференције, Влад Виски, истиче значај овог догађаја, напомињући да је један од кључних успеха цивилног друштва у Румунији спречавање да земља крене путем Пољске и Мађарске. У овим земљама су последњих година спроведене мере које су у великој мери ограничиле права ЛГБТ особа, што је наишло на осуде међународних организација које се баве људским правима. Виски сматра да је успостављање ЛГБТ права у Румунији велики успех цивилног друштва, али додаје да борба није завршена и да предстоје велики изазови, посебно у контексту предстојећих председничких и парламентарних избора.

Румунска политичка сцена је у овом погледу подељена. Премијер Румуније Марчел Чолаку отворено је изразио свој став против ЛГБТ пропаганде, што је додатно подстакло реакцију ових организација. Упркос томе, цивилно друштво и даље има снажну подршку у деловима међународне заједнице, нарочито од организација попут ILGA-Europe које се залажу за јачање ЛГБТ права широм Европе.

У последње време Румунија је била у жижи интересовања и због случаја трансродног мушкарца са двојним румунским и британским држављанством, који је поднео тужбу против румунских власти због њиховог одбијања да признају његово ново име и родни идентитет, који су му признати у Великој Британији. Овај случај је доспео пред Суд правде Европске уније, који је донео одлуку у корист трансродног мушкарца, потврђујући да државе чланице Европске уније морају признати правне промене у родном идентитету које су спроведене у другим државама Уније.

Ова одлука је постала преседан и снажно је утицала на ЛГБТ заједницу у Румунији, која се сада нада да ће земља бити приморана да усклади своје законодавство са стандардима Европске уније у вези са родним идентитетом и правима ЛГБТ особа.

Иако ЛГБТ покрет има снажну подршку у већини земаља Европске уније, његово деловање у Румунији и даље наилази на значајан отпор, чиме је ова земља постала жива мета ЛГБТ заједнице.

Софија Марић / Васељенска