ЕУ уместо да реши проблем миграната, ствара још већи: Албанија претворена у центар за стварање вехабијских ћелија

Албанија, кроз нови споразум са Италијом, све више постаје тампон зона за мигранте који покушавају да се домогну Европске уније. Миграциони центри који су недавно отворени у овој балканској земљи, као део договора између италијанске премијерке Ђорђе Мелони и албанског премијера Едија Раме, намењени су за привремени прихват миграната који се чамцима упуте ка Италији, али су у ствари много више од тога.

Овај договор значи да ће мигранти бити задржани на албанском тлу током обраде њихових захтева за азил, а да ће само неки од њих добити прилику да уђу у Европу. Међутим, остаје питање какве ће дугорочне последице имати овај аранжман и да ли ЕУ копа себи раку тиме што на Балкану оставља ове људе, без икакве визије како да се избори са потенцијалним безбедносним ризицима.

Албанија, као једна од најсиромашнијих земаља Европе, са дугом историјом политичке нестабилности и слабом институционалном контролом, представља погодно тло за ширење терористичких и екстремистичких група. Са великим бројем миграната који ће се наћи у овој земљи, постоји реална опасност да се у овим миграционим центрима створе ћелије радикалних исламистичких група. Притисак који ће миграције вршити на албанске институције, за које је већ познато да се тешко боре са организованим криминалом и екстремизмом, може довести до неконтролисаног раста оваквих структура.

Иако је главни циљ ЕУ да се заштити од неконтролисаног прилива миграната, овакви споразуми могу имати супротан ефекат. Уместо да се миграциона криза решава на адекватан начин, ствара се простор где мигранти остају у неизвесности и без јасне перспективе. Албанија постаје база за људе који су или одбијени за азил или још чекају одлуке, чиме се ризикује да они потпадну под утицај радикалних група које ће искористити њихово незадовољство и фрустрацију.

Још један аспект који забрињава је чињеница да мигранти који буду одбијени за азил неће аутоматски бити враћени у своје земље, већ ће остати у Албанији, која нема довољно капацитета да их на адекватан начин интегрише или контролише. Ситуација у којој хиљаде људи, без адекватне будућности, остају заробљени на Балкану ствара идеалан терен за ширење криминалних мрежа, укључујући и тероризам.

ЕУ оваквим споразумима привидно решава свој проблем миграција, али у ствари, само помера тај проблем иза својих граница. Остављање миграната у земљама попут Албаније, која нема капацитете да се носи са оваквим изазовима, може имати далекосежне последице. Уместо да се кризе решавају, оне се само премештају, а ризици постају још већи.

Осим што ствара простор за развој терористичких ћелија, оваква миграциона политика ЕУ ризикује да дестабилизује цео регион Западног Балкана. Албанија и друге земље у региону, које су већ суочене са великим социјалним и економским проблемима, могу постати жртве политике која ће уместо сигурности донети нове изазове. Терористичке мреже и радикализоване групе ће неминовно искористити ову прилику да прошире свој утицај, како у Албанији, тако и широм региона.

На крају, ЕУ ризикује да својом политиком краткорочног решавања миграционог притиска створи дугорочне безбедносне претње, како за себе, тако и за земље које остају изван њених граница. Овакав споразум између Италије и Албаније представља више опасност него решење, а последице могу бити много озбиљније од самог миграционог таласа који је требало да буде обуздан.

Милутин Недељковић / Васељенска