Биолози упозоравају: Најезда отровних риба у Јадранском мору биће их све више

Биолози упозоравају: Најезда отровних риба у Јадранском мору биће их све више.

Последице тог сукоба већ деценијама су очигледне и на подручју Хрватске, посебно у мору и приморју где се очигледно мења екосистем.

Предатори с југа долазе у Јадран

Дуплић каже да тренутна ситуација посебно погодује ширењу тропских и суптропских врста. На Средоземљу имамо континуиран улазак врста из Црвеног мора од тренутка кад је пробијен Суецки канал. Њих називамо лесепсијским мигрантима, по француском инжењеру Фердинанду де Лесепсу који је планирао и надгледао градњу Суецкога канала.

Лесепсијске врсте у почетку су се задржавале око Израела, односно јужног Средоземља но, како се последњих деценија почело загревати цело Средоземље, тако су великом брзином почеле да се шире целим Медитераном, па су неке од њих уочене и у Јадрану. Најпознатија је таква врста ватрењача или риба лав. Данас је се може видети код Задра, а очекује се да ће наредних година мигрирати према северу. То је предатор који прети домаћим врстама, изразито је прилагодљива риба која представља велику претњу шкарпинама и главочима.

Срећа је што је ватрењача јестива и има изразито квалитетно месо, али обложена је чврстим отровним бодљама, што изискује опрез приликом руковања. На Кипру такве рибље врсте данас чине чак 60 одсто рибарског улова, што говори какав дар-мар могу учинити и нашој популацији риба, упозорава Дуплић. Такође, однедавно се у водама појавила риба фуга, која се сматра посебним гурманским специјалитетом у Јапану, али толико је отровна да је у Земљи излазећег сунца спремају за то посебно обучени кувари, преноси “Вечерњи”.

С обзиром на то да садржи токсин 100 пута јачи од цијанида, није реткост да у јапанским ресторанима долази до тровања са смртним последицама. Осим тога, њен је отров отпоран на термичку обраду. У Јадрану се за сада улови тек неколико примерака годишње, али постоји оправдан страх од њеног ширења. Иако се морски екосистем, услед глобалног загревања, мења драматичније у односу на копнени, и на подручју континенталне Хрватске забележено је више од 900 страних врста.

Комарци доносе егзотичне болести

На пример, у шумама је изразито погођена смрека тако да је питање како ће шуме изгледати за 20 до 50 година. Примећују се промене у саставу травњака, поготово планинских који су прилагођени хладнијим температурама, па изостанак снега доводи до подизања низинских биљних врста према планинским врховима.

Опрашивачи су посебна прича, истиче Дуплић, јер бумбари не подносе изразито високе температуре какве су биле овога лета. Дуги топлотни таласи на континенту изазиваће велике стресове код бумбара па можемо страховати од нестанка опрашивача који имају значајну еколошку функцију.

Такође, као пример наводи тиграстог и јапанског комарца, некад егзотичне врсте које су нашле станиште и у Хрватској. Тиграсти комарац је бродовима из Азије својевремено увезен у Луку Бар у старим аутомобилским гумама. Такве врсте нам доносе и егзотичне болести попут денге, зика грознице и друго.

Други пример је азијски стршљен, који је велика претња медоносној пчели, каже Дуплић, јер десетак њих у неколико сати може убити заједницу пчела од 10.000 јединки. Однедавно се у Немачкој појавила популација северноафричких мрава, који представљају озбиљну претњу тамошњој инфраструктури јер под земљом стварају велике мравињаке.

Северноафрички мрави могли би се ускоро појавити и у Хрватској, тим пре јер су се добро прилагодили европским климатским условима, а додатни је проблем што формирају супер колоније које могу истиснути наше врсте мрава, које су важне за квалитет тла, преношење семенки и остало.

Природа ће опстати, а људи?

Због несавесног деловања, људи засад губе битке с “мајком Земљом”, која се већ суочавала с бројним променама и опстала је јер се природа увек адаптира на нове околности. Струка сматра како је једни начин заштите биоразноликости угрожених делова Јадрана заустављање готово сваког људског деловања, од риболова и укидања појединих морских путева до смањења туристичких активности.

 

Циљ је да се до 2030. године заштити 30 одсто Јадранског мора, а од тога би трећина требала бити под режимом строге заштите. У тој политици мораће учествовати све земље с излазом на Јадран.

“Природа ће свакако опстати, а на нама људима је да променимо садашњи начин живота ако желимо да цивилизација преживи” поручује Дуплић.

Подсетимо, неколико дана раније у Херцег Новом појавио се помор рибе. Мртве рибе плутале су морем а Инспекторат за рибарство Црне Горе саопштио је да се сумња на извесни ВЕР, вирус узрокован Бетанодавирусом и упутио захтев Агенцији за безбедност хране да истражи узроке.

Васељенска/АТВ БЛ

Бонус видео