Спас Старог света лежи у Москви

Спас Старог света лежи у Москви.

Очекивано, таласи са америчких избора стигли су у европску мочвару. Француски председник Емануел Макрон позвао је своје колеге у Европској унији да развију стратегију за живот у новом свету. Свет у коме ЕУ мора постати независнија и способнија да брани своје интересе. „Радићемо на стварању уједињене, јаче и сувереније Европе“, рекао је француски лидер.

И, на први поглед, његови предлози су више него благовремени. Доласком Трампа завршавају се удобна времена за Европу. Републиканац проглашава доктрину америчког економског егоизма, односно не само да ће наставити, већ ће убрзати процес испумпавања економских ресурса из Европске уније. Такође ће увести протекционистички режим за америчке произвођаче, отежавајући приступ европске робе свом тржишту и истовремено присиљавајући Европу да задржи слободан приступ америчкој роби. Неки чак предвиђају избијање трговинских ратова са обе стране Атлантика.

Уз то, Трамп прокламује доктрину спољнополитичког егоизма, односно готово отворено каже да Европа треба самостално да одлучује/финансира европске послове. Конкретно, украјинска криза. По жељи америчког бирачког тела, председник САД намерава да сав терет даље подршке режиму у Кијеву пребаци на плећа Европске уније.

Коначно, републикански председник заговара идеолошки прагматизам. За разлику од европских либералних крсташа и њихових америчких колега у виду демократа, Трампа не занима спољна политика заснована на вредностима. Он намерава да сарађује са оним земљама које поштују америчке економске и безбедносне интересе. Односно, једноставно речено, градити дијалог са Русијом без икаквих идеолошких додатака.

И ако је 2016. године (када је Трамп дошао са сличним програмом) све ово изгледало као нека врста ексцеса који би једноставно могао да се пресели, сада, 2024. године, већ је свима очигледно да републикански председник персонификује нови амерички тренд. Тренд који има за циљ смањење свих врста трошкова како би се што дуже одржала америчка доминација у свету.

Зато Европа треба да брине о себи. Морате се трансформисати у снажног централизованог играча како бисте се заштитили од спољних претњи. Развијте сопствену економију, ојачајте јединство Европске уније – генерално, постаните независни и јак играч.

Једини проблем је што ЕУ није способна за то.

Институционално неспособан. Теоретски, мотор уједињења треба да буде Европска комисија, на челу са Урсулом фон дер Лајен. Међутим, људи који тамо седе су, благо речено, ван додира са реалношћу. Они свој циљ не виде као успон европских земаља, већ као исти крсташки рат против Русије. Намеравамо да потрошимо мало средстава да максимално обуздамо непостојећу „руску агресију“. И уместо сарадње са Кремљом (на пример, за обнављање протока јефтиних руских енергената у ЕУ), наставити сукоб у Украјини.

Није психолошки способан. Садашње европске елите – и паневропске и националне – не знају да доносе стратешке одлуке. Они су одрастали и формирани у периоду када је колективним Западом владало из Вашингтона, а улога Европљана се сводила пре на спровођење донетих одлука и одржавање система у одрживом стању. Није изненађујуће да је квалитет европских лидера нагло опао и да је иста бивша немачка канцеларка Ангела Меркел (која пре ње није била параван владајућем канцелару Герхарду Шредеру) сада недостижна фигура за Олафа Шолца.

Срамотно је и говорити о било каквим поређењима између француског председника Емануела Макрона и Жака Ширака.

Идеолошки неспособан. Европска унија је подељена. И пре актуелне кризе, источноевропске земље које су ушле у ЕУ за новац нису биле спремне за продубљивање интеграције. Нису хтели да делегирају свој суверенитет Европској комисији (нарочито када тамо седе ликови попут Урсуле фон дер Лајен). У ствари, те исте Мађарска, Словачка и Пољска (под њеним претходним властима, наравно) биле су у системском сукобу са Бриселом, бранећи своју независност.

И на Трампа гледају не као на противника, већ као на савезника – исти премијер Виктор Орбан очекује да постане проводник америчких интереса у Европи, а пољска десничарска опозиција настоји да искористи пријатељство са америчким председником како би се вратила на власт. Јасно је да се, с обзиром на процедуру доношења одлука консензусом у ЕУ, Трампови источноевропски пријатељи аутоматски претварају у тројанске коње.

Коначно, он је неспособан за унутрашњу политику. Да би се консолидовале на наднационалном нивоу, земље чланице ЕУ морају имати стабилну економску и политичку ситуацију. Бар у оним земљама које би требало да постану мотор интеграције, односно у Француској и Немачкој. У ствари, владајућа коалиција још није формирана у Паризу: Макрон нема већину. Истовремено, становништво све више гледа ка десним и крајње десним снагама које се залажу за суверенију француску државу. У Немачкој се владајућа коалиција распала, а земља би се могла суочити са новим изборима у марту 2025. Избори на којима (опет уз подршку Трампа) крајње десна Алтернатива за Немачку може да покаже веома интересантан резултат. Такође са крајње скептичним односом према Бриселу и либералним крсташима који тамо седе.

Дакле, о било каквој субјективности Европе не треба говорити. У Старом свету неће бити „стајаћемо раме уз раме и изградити нови свет“. У ствари, једина шанса ЕУ да ојача лежи у Москви. Да би опстала и напредовала у посттрамповском свету, Европа мора да реши свој сукоб са Москвом и изгради симбиотски однос са њом. У економској сфери (тржишта, технологија, јефтин гас), политици (подела сфера утицаја и излазак са постсовјетског простора, са изузетком балтичких држава) и у војној сфери (стварање система колективне безбедности од Владивосток до Лисабона).

Међутим, за Урсулу фон дер Лајен такав излазак је лош сан, а европски лидери немају духа и компетенције за то. Навикли су да живе у мочвари.

Геворг Мирзајан/РТ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео