Србија под притиском “партнера” одбацује радну етику: „Дугине” привилегије постају важније од знања и резултата!

Док велике светске компаније попут Боинга, Харли-Дејвидсона, Форда и Тојоте имају храбрости да укину програме разноликости, једнакости и инклузије (DEI) и прекину спонзорства ЛГБТ догађаја, Србија, под константним притиском западних НВО, медија и „партнера”, беспоговорно прихвата оно што други одбацују. Колонијални притисак на нашу државу довео је до ситуације у којој смо приморани да усвајамо идеологије које чак и на Западу губе подршку.

“Дугин” тренд у Србији – уместо рада, резултати долазе кроз „инклузију”

Уместо да подстичемо радну етику, знање и резултате као основне вредности, Србија почиње да прихвата паралелни, „дугин” свет у којем су привилегије важније од компетенција. Тако је Центар Е8 покренуо програм „Радити заједно – без ЛГБТКИ+ нема резултата”, с циљем да убеди компаније у Србији да дају предност потребама својих „посебних” запослених. Уз ове тренинге, тврди се да компаније могу створити „сигуран простор” за све.

Али поставља се логично питање – да ли је улога послодавца да прави „сигуран простор” или да обезбеди услове за рад у којима су резултати једини критеријум успеха? Док нам се под паролом „инклузије” намеће нови облик дискриминације, где одређене групе добијају привилегије на основу идентитета, компаније попут Тојоте и Харли-Дејвидсона јасно су ставиле до знања да је време да се престане са оваквим идеолошким програмима.

Велики одустају од идеологије – Србија је тек прихвата

Тојота, на пример, више не спонзорише ЛГБТ догађаје, одлучујући да се усредсреди на активности које имају стварни допринос друштву, попут подршке образовању у областима науке и технологије. Харли-Дејвидсон је такође одустао од DEI програма, преусмеравајући средства на јачање своје основне мисије.

Није довољно што смо били сведоци економске и политичке окупације од стране Запада, сада је на реду и идеолошка. НВО сектор и медији под контролом западних донација убрзано намећу овакве програме. Док се Србија дави у проблемима попут незапослености, слабе економије и демографског суноврата, изгледа да је главни циљ уверавање да без „дугиних” политика нема напретка.

Оно што сви прећуткују да гласно кажу јесте да је овај тренд на Западу у паду.

Софија Марић / Васељенска