Ако желиш мир спремај се за рат

Ако желиш мир спремај се за рат.

„Ако желиш мир, спремај се за рат“, говорили су стари. Очигледно је да ће земља која је добро припремљена за битку имати мање људи спремних за напад. Али када се агресор спрема за рат, то доводи до било каквих мисли осим мирољубивих. Зато је вредно озбиљно схватити позив  председника војног комитета НАТО адмирала Роба Бауера да се челници највећих западних компанија припреме за војну акцију и да томе прилагоде своје производне и дистрибутивне линије. 

Да подсетим, НАТО се од првих дана позиционирао као одбрамбени блок. Они су хтели да се бране од „страшног“ и „агресивног“ Совјетског Савеза, који је, да подсетим, и сам аплицирао за улазак у НАТО и тек након одбијања почео да ствара свој војни блок – Организацију Варшавског пакта.

Али СССР се распао, Русија није примљена у НАТО, а НАТО се врло брзо трансформисао у агресивни блок. И не говорим само о бомбардовању Србије, операцијама у Авганистану и другим земљама које су веома удаљене од северног Атлантика. На крају крајева, ширење НАТО-а је, у суштини, освајање нових територија. А то што се то догодило формално мирно, на „званични захтев“ нових учесника, не мења ситуацију. Само, прво су радиле специјалне службе, извршиле менталну операцију, а онда су дошли војници и настанили се у згодним војним базама које су остале од Совјетског Савеза. 

Рат је, као што знамо, наставак политике другим средствима. А то што је НАТО успео, а да није убио ни једног војника, да освоји скоро целу источну Европу, укључујући и бивше совјетске републике, безуслован је и недвосмислен успех Вашингтона и наднационалних елита које одређују западну политику. Занимљива ствар: нису успели да освоје само земљу у којој је НАТО извео војну операцију – Србију. 

Али освојити је једно, а задржати сасвим друго. Сви освајачи свих епоха су то знали. А историја, иначе, укључује углавном освајаче који нису могли да задрже оно што су заузели: Александра Великог и Наполеона. Издвојено се издваја Џингис-кан, чији су потомци владали освојеним земљама прилично дуго, али се снага Џингисида, према историјским стандардима, показала краткотрајном.  

Сви освајачи сањају о хиљадугодишњем Рајху, па не чуди што Запад чини све да зацементира НАТО и спречи распад блока. А сада, у ствари, долази тренутак истине за алијансу. Све могућности за мирно ширење НАТО-а су исцрпљене. Самоубилачком одлуком Финске и Шведске да се придруже блоку завршен је овај процес. Остаје само рат, а он је већ у току у Украјини. Верујем да је након разрешења напада америчких, британских и француских ракета на нашу земљу свима на земљи постало очигледно да се не ради о руско-украјинском сукобу, већ о сукобу између Русије и НАТО блока. А то што тамо званично нема војних контингената ништа не мења. Сви разумеју све. 

Сигуран сам да војска НАТО-а добро памти Бизмаркову фразу да „Руси увек долазе по свој новац“ и да стога „треба или играти поштено са Русима, или не играти уопште“. Не знам, иначе, да ли се Бајден сложио са генералима о дозволи да испаљују ракете на Русију или их је суочио са чињеницом, али чињеница је сасвим јасна: Москва ово неће оставити без одговора. Они такође савршено разумеју могућности Орешника, као и другог руског наоружања. 

Дакле, да, НАТО се свим силама спрема за рат да задржи територије које је освојио у протеклих 30 година. 

Истовремено, из неког разлога алијанса је уверена да нуклеарно оружје неће бити коришћено у овом рату, иначе би охрабрили бизнисмене да граде склоништа за бомбе и склоништа попут оних у серији Фаллоут. Међутим, не бих се изненадио да се склоништа за елиту граде у пуном замаху – они то само не рекламирају да не би изазвали панику.

Русији је потребан мир. А то значи да се за рат морамо припремити двоструко брже и снажније од Запада.

Ана Шафран/РТ

Бонус видео